Монография чои этиб унда айрим органик ва анорганик бирикмаларнинг инфракизил спектрини келтириб, уларнинг тузилиши билан


Ядро магнит резонанси спектроскопиясининг мохияти ва уни тажрибада қўллаш



Download 172,32 Kb.
bet2/2
Sana25.02.2022
Hajmi172,32 Kb.
#261312
1   2
Bog'liq
7 variant ЯН

Ядро магнит резонанси спектроскопиясининг мохияти ва уни тажрибада қўллаш

Ядровий магнит резонанс ходисасини биринчи марта 1946 йилда АКД1 да Перселл ва Блох, Англияда Роллинлар кузатган эдилар. Бу
кашфиётни очганликлари ва уни органик моддаларнинг тузилишини
Урганишга татбик этганликлари учун Перселл ва Блохлар Нобель мукофотига сазовор булганлар. Агар ЯМР спекгроскопиянинг ривожланиш тарихига назар ташласак, бу олимларнинг илмий кашфиётларидан илгари Ватан уруши арафасида Козон давлат университети профессори Е.К.Завойский уз шогирдлари билан хамкорликда биринчи марта ЯМР сигналларини кузатишган, аммо урушнинг бошланиб колиши кашфиётларни уз вактида матбуотда эълон килишга имкон бермади, ЯМР сохасида илмий иш олиб бораётган америка олимлари эса тадкикотни охирига етказиб, олинган натижаларни кашфиёт сифатида эълон килдилар, шунинг учун хам хозирги вактгача бу кашфиёт
уларнинг номи билан юритилиб келинади
Органик кимёда бу усулнинг ишлатилиши 1953 йилга тугри келади, хозирги вактда эса физикавий усуллар ичида каттик ва суюк
моддаларнинг тузилишини урганишда энг мухим усул сифатида ажралиб туради. Суюк моддалар ва эритмаларни бу спектроскопия ёрдамида урганишда спектрдаги сигналларнинг юкори аникликда ажралиб чикишдаги ЯМР, катткц модааларда зса кенг чизик/ш (ажралмаган сигналлар) ЯМР усуллари ишлатилади.
ЯМР "магнитли атом ядроларини" Урганади (масалан, водород
ядроси - протонлар). Ядровий магнит резонанси асосида бошка спектроскопия усулларига ухшаб Бор нисбийлиги ётади.
AE=hv (AE=Ej-E2).
Ядронинг магнит хусусияти харакат микдор моменти билан белгиланади, яъни у спинларга эга булиб, квант кимёси назариясига асосан ядроларнинг энг куп харакат микдор моменти яхлит ва ярим кийматларда булиши мумкин. Спинли квант сонни J деб белгиласак, ядро
2J+1 холатда булиши мумкин.
Агар J=0 га тенг булса, магнит моменти хам нолга тенг булади,
нолга тенг булмаса, у холда магнит моменти харакат моментининг
векторига доим параллел булади. Агар магнит момент кийматини р
(мю) билан белгиласак, бутун улчанадиган магнит моментларининг
киймати mp,J билан ифода килинади, бунда магнит квант сон (ш)
куйидаги кийматларга эга булади:
Шундай килиб, ЯМР спектрометр ёрдамида органик бирикма
таркибидаги водород ядролари протонларига оид сигналлар ёзиб олинади. Ишлатиладаган эритувчилар таркибида протонлар булмаслигикерак, чунки эрюувчи протонларининг сигналлари текширилаётган
модда сигналларини беркитиб кУйиши мумкин. Шунинг учун хам
аник-ланаётган модданинг 25-30 мг микдори туртхлорли углерод эритувчисида ёки дейтерийга алмашган дейтеро эритувчилар (дейтероацетон, дейтерометанол, дейтерохлороформ) да эритилади.

Хозирги замон ЯМР спектрометрларини вуйвдаги асосий белгиларга караб туркумлаш мумкин:


1) Доимий ва электромагнит услуби асосида магнит майдони хосил килиш.
2) Магнит майдонининг кучланиши турлича булиши(40,60, 100,
220, 300 ва 500 МГц).
3) Урганиладиган ядроларнинг турига караб (JH, I9F, 31Р, 13С ва
бошка ядролар). Аник маълумот олиш учун спектрдаги сигналларнинг бир-биридан яхши ажралиб чикишига катта эътибор берилади, шуларга асосан
ЯМР спектрометрларнинг ишлаш частотаси 100, 220, 350 ва 500 МГц
булганларидан фойдаланиш максадга мувофик хисобланади.
Download 172,32 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish