кдттик,
молиявий жазолар кз'лланилади.
Бугунги кунда Узбекистан Республикаси худудида солик;
сохасидаги муносабатларни конун асосида куйидаги тизим
амалга оширади (1.9-расм).
! . Р р а с . 1'
г п
” "*f
r n x n m f s m u т у к ч к и й - м е ъ ё р и й т и з и м м а н б а л а р и
1.9-расмда солик; конунчилигининг айрим манбалари ифо-
далаб берилган булиб, унта кура Узбекистан Республикасининг
солик конунчилигининг асосини республикамиз Конститут-
36
цияси ташкил этади. Солик Кодекси, Давлат Солик хизмати
тугрисидаги конунлар, Узбекистан Республикаси Президенти
фармонлари, Вазирлар Махкамаси кдрорлари, Мсшия вазирлиги
ва Давлат Солик, кумитаси хужжатлари, Давлат солик, кумитаси
томонидан тайёрланадиган йурикномалар, фармойишлар ва
давлат хокимияти махаллий органларининг айрим туловларга
оид карор ва фармойишлари шунинг негизида амал килади.
Бу хужжатлар мамлакатимизда солик конунчилигининг
асосларини ташкил этади.
Ушбу хужжатларда соликка тортишнинг хукукий жихатлари,
солик туловчилар ва солшаш ундирувчи муассасаларнинг хукук
ва мажбуриятларини, соликни хдсоблаш ва бюджетга утказиш
тартиби, махаллий ва умумдавлат соликдари уртасвдаги фаркдар
келишиб олинган, соликларни яширганлик ва туламаганлиш
учун куллаииладиган жазо чоралари курсатилган, шушшгдек,
Узбекистон Республикаси худудида жисмоний ва юридик
шахслардан ундирилган асосий соликлар тавсифлаб берилган.
Хозирги кунгача мамлакатимизда булган солик конунчи
лигининг шаклланишини турт боскичга булиб тахлил этишимиз
мумкин.
Солик конунчилигининг дастлабки боскичи, яъни биринчи
боскич 1991-1994 йилларш
уз
ичига олиб, бунда республика
солик органлари ишлаб чикаришшшг пасайиши шароитида
соликка тортиладиган базани камайтириб бориб, асосий эъти-
борни давлат бюджетини маблаг билан тулдириш, яъни солик-
ларнинг фискал функциясини тула даражада ишлатишга хара-
кат килинди. Бу боскичда соликлар сонининг куплиги ва солик
ставкаларининг юкорилиги, шунингдек, корхона ва ташкилотлар
даромадининг 45 фоизи бюджетга олиниши билан характерлана-
ди. Бундан ташкари, солик конунларимиз корхона ва ташкилот-
ларни кенгайтирилган такрор ишлаб чикдриши жихозланишини
чеклаб куйган, солик конунчилигидаги имтиёзлар хам бу муно-
сабатга уз таъсирини к^фсатмаганлиги яккол намоён булади.
Мамлакатимизда солик конунчилиги шаклланишининг
иккинчи боскичи 1995-1996 йилларни уз ичига олади. Иккинчи
3 7
боскичда объектив зарур булган вазифаларни хал этиш амалга
оширилди ва буларни куйидагича изохлашимиз мумкин:
Do'stlaringiz bilan baham: |