Ибратли мисоллар Бошқа мисол – Греция. Еврозонанинг аъзосига айланганида у ўз зиммасига Маастрихт шартномасида қайд этилган бир қатор мажбуриятларни, шу жумладан инфляция даражасини 3%дан оширмаслик шартини қабул қилди. Унинг иқтисодиёти зона ичидаги рақобатдошлигини таъминлаш учун қайта таркибланиши керак эди. Бу эса салмоқли инвестицияларни ва ислоҳотларнинг дастлабки вақтида инфляция даражасини оширишни талаб қилган. Бироқ Еврозона бўйича қўшнилар Грециянинг шартномани бузишига тўсқинлик қилдилар. Еврозонадан чиқиш таомили Маастрихт шартномасида кўрсатилмаган экан. Греция таркибий ўзгаришларни, инфляцияга маълум эркинлик бермасдан таъминлай олмайди, айни вақтда шартномадан чиқа олмайди ҳам. Учинчи йўл топилди: мамлакатни кўп миллиардли кредитлар билан таъминлаш. Бироқ кредитларнинг катта қисми Греция иқтисодиётининг таркибий ўзгаришларига эмас, балки эски қарзларни қоплашга йўналтирилади. Натижада Греция «яшаши учун имкон берилмайдиган ва ўлимига ҳам рухсат берилмайдиган ҳолатда бўлиб қолди. Ўхшаш муаммоларни Болгария ва Руминияда ҳам кузатиш мумкин… Салмоқли таркибий силжишларга зарурият бўлган мамлакатимиз шароитлари учун 10–14%ли инфляция ҳаддан ташқари бўлмас эди. 2017 йилги қабул қилинган 5,7–6,7%ли инфляция прогнози, зарурий ислоҳотлар ва таркибий силжишларга тўсқинлик қилиши эҳтимоли юқоридир. МБнинг охирги, 11–12%ли инфляциянинг прогнози иқтисодиётимиздаги таркибий ўзгаришларни жадаллаштиришига умид туғдиради. Бироқ депозит сиёсатидаги ўзгаришларсиз иқтисодиётга инвестицияларни фаоллаштириш бўйича чоралар етарли бўлмайди.
Ягона курс бўйича конвертацияни жорий этиш ва божхона тўловларини пасайтириш таркибий ислоҳотларни жадаллаштиришни тақозо этади. Иқтисодиётимизнинг бугунги кундаги тармоқ таркиби, малакали мутахассислар етишмаслиги, сармояларнинг сустлиги омиллари сабабли мамлакатимизни халқаро иқтисодиётга жадал интеграциялашда қатор муаммолар келиб чиқиши эҳтимоли юқоридир. Либерал қарашлардаги иқтисодчи ҳамкасбларимиз айни ушбу эркинлаштириш уни жадал модернизациялашга мажбур этади деган фикрда.
Қанийди, шундай бўлса! Валюта бозорини либераллаштириш бўйича қабул қилинган чоралар монетар ва инвестиция сиёсатининг заиф томонларини аниқлаш имконини беради. Бунда шуни ҳисобга олиш керакки, меҳнатга ҳақ тўлашдаги мавжуд номутаносибликлар, малакали кадрларнинг етишмаслиги, иқтисодиётга ва инсон капиталига инвестициялаш учун зарур механизмлар ҳамда рағбатлар мавжуд бўлмаган чоғда фақат эркин бозор усули ёрдамида рақобатдош иқтисодиётни жадал шакллантиришга умид боғлаш хомхаёлга ўхшайди. Мамлакатнинг маҳаллий тадбиркорлари ўз иқтисодиётига инвестициялар қўйишга шошилмаётган шароитда тўғридан-тўғри хорижий инвестицияларни жалб этишга умид боғлаш – йўқ жойга инвестиция қўйишга тайёр бўлган, соддадил чет эллик инвесторларни излашдек кўринади. Модернизациялашга жамғармалар ва инвестицияларни рағбатлантирадиган, оқилона бандликни таъминлайдиган, молия соҳасида бозор муносабатларини шакллантириш бўйича монетар сиёсат такомиллаштирилмаса, кўп корхоналар қийин аҳволга тушиши, уларнинг жаҳон иқтисодиётига интеграциялашувнинг янги шароитларида рақобатга бардош беришлари мураккаб кечиши мумкин.