Молиявий ҳисоб 1 Ўқув қўлланма


Фоизлар тўлаш орасидаги муддатда облигацияларнинг сотилиши



Download 2,89 Mb.
bet112/178
Sana18.07.2022
Hajmi2,89 Mb.
#820486
1   ...   108   109   110   111   112   113   114   115   ...   178
Bog'liq
Молиявий хисоб 1 китоби

Фоизлар тўлаш орасидаги муддатда облигацияларнинг сотилиши
Бундай ҳолда, инвестор фоизлар тўловлари орасидаги муддатда, облигацияни сотиб олганда, фоизлар бўйича охирги тўловлар санаси ва облигациянинг сотиш санаси орасидаги жорий қийматини тўлайди. Сўнгра фоизлар тўловининг кейинги муддати келганда инвестор бутун муддат учун фоизлар бўйича суммани олади. Шундай қилиб, инвестор томонидан облигациялар сотиб олинганда тўланган фоизлар эмитентлар томонидан фоизлар тўлови куни келганда унга қайтарилиб берилади.
Облигацияларнинг акцияларга ўтказилиши
Бошқа қимматли қоғозларга алмаштирилиши мумкин бўлган облигациялар конвертация қилинадиган деб аталади. Бу алмаштириш облигация эгаси хоҳиши бўйича амалга оширилади. Алмаштириш шартлари облигация битимига облигацияни харидор учун янада жозибадор қилиш мақсадида киритилиши мумкин. Облигацияларни оддий акцияларга алмаштирганда, акциялар алмаштирилаётган облигацияларнинг жорий қиймати бўйича ҳисобга олинади, облигацияларнинг ўзи ва тегишли облигация чегирмаси ёки мукофотлар эса ҳеч қандай зарар ёки фойдани қайд қилмасдан ҳисобдан чиқарилади.
Масалан, компания 1999 йил 1 июлда облигацияларни сотиб олмади, акциядорлар қарорига асосан ҳамма облигацияларни қиймати 8та бўлган оддий акцияларга, 1,000лик облигацияни 40та оддий акцияга алмаштириш шарти билан, ўтказди.

Бухгалтерия ёзуви:


1 июл:
Тўланадиган облигациялар 100,000
Ҳисобдан чиқарилмаган облигация мукофоти 1,447
Оддий акциялар 32,000
Номиналдан ташқари киритилган капитал 69,447
40та акцияни 1,000та облигацияга алмаштирганда 4,000та акция номинал бўйича
(4,000 х 8) = 32,000 суммага чиқарилади.


7. Узоқ муддатли векселлар ва гаров хатлари
Узоқ муддатли вексел - қарз муддатларини белгилайдиган расмий ҳужжатдир. Векселлар одатда муайян харидлар ёки маълум мақсадлар учун мўлжалланган қарзлар учун қўлланилади. Облигациялар, аксинча, капитал суммасини кўпайтиришга мўлжалланаган бўлади. Векселлар, умуман олганда, облигацияларга қараганда нисбатан қисқа муддатли бўлади ва одатда биржа ёки бозорларда сотилмайди.
Гаров хатлари - аниқ активлар билан таъминланадиган, узоқ муддатли қарзнинг шаклларидан биридир. Фоизлар тўлови тўланганидек, асосий қарз суммасининг бир қисмини ўз ичига оладиган, тегишли ойлик тўловлар билан тўланади.
23-топшириқ. Мажбуриятлар
1. 2001 йил 15 мартда «Руслан» қурилиш компанияси 500,000 ш.б. суммада дивидендлар тўлаши ҳақида эълон қилади.
(а) Дивидендлар эълон қилиниши пайтидаги хўжалик операциясини акс эттиринг.

(б) Дивидендлар тўланиши вақтида бўлган хўжалик опреациясини акс эттиринг.


2. «Ризот» компанияси (курорт) уларга мижозларни олиб келадиган автобус ҳайдовчиларига мижозлардан олинган тушумнинг 5 % миқдорида воситачилик тўловлари беради. Ушбу мижозлардан олинган тушум августда 220,000 ш.б.ни ташкил қилди. Компания ҳайдовчиларга тўловни кейинги ойда амалга оширади. 31 августда бўлган воситачилик тўловлари бўйича мажбуриятларни ҳисобга олиш учун керакли хўжалик операциясини акс эттиринг.


24-а-топшириқ. Заём
Консерва чиқарадиган «Клифф» компанияси консерва чиқарадиган янги машинани сотиб олиш учун банкдан 2,500,000 ш.б. миқдорда кредит олди. Кредитни таъминлаш мақсадида банк машинанинг ўзини ва «Клифф» компаниясининг товар­моддий заҳирасини ушлаб қолиш ҳуқуқини талаб қилди. Векселни тўлаш муддати - 5 йил, йиллик фоиз ставкаси - 20%. Ҳар йили компания 500,000 ш.б. асосий сумма ва йиллик фоизларни тўлаши лозим. Банк билан бўлган битимда, компаниянинг жорий ликвидлик коэффиценти 2.0* дан пастга тушса, кредит дарҳол тўлиқ қайтариб берилади, деган шарт мавжуд. Кредит 2001 йил 10 ноябрда олинган эди.
Битим тузиш даврига «Клифф» компанияси 25,000,000 ш.б. жорий активларга, 15,000,000 ш.б. узоқ муддатли ва бошқа активларга, 12,000,000 ш.б. жорий мажбуриятлар, ва 18,000,000 ш.б. узоқ муддатли ва бошқа мажбуриятларга эга эди.

Download 2,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   108   109   110   111   112   113   114   115   ...   178




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish