Моделлаштириш назариясининг умумий қоидалари Физик моделлаштириш-бу … 7


Математик моделлар турларининг таснифи



Download 376,5 Kb.
bet12/46
Sana11.03.2022
Hajmi376,5 Kb.
#489365
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   46
Bog'liq
Oraliq nazorat Javoblari

Математик моделлар турларининг таснифи


Математик моделлар турларининг таснифи



Таснифлаш хусусияти

Математик моделларнинг турлари

Математик моделни олиш усули

- назарий
- экспериментал

Математик моделни ифодалаш шакли

- ўзгармас
- таҳлилий
- график
- функционал
- тизимли
- алгоритмик

Математик моделнинг оператор тури

- алгебраик
- функционал
- дифференциал
- интеграл

Модел оператор параметрларининг хусусиятлари

- чизиқли
- чизиқли бўлмаган
- йўналтирилган
- тақсимланган
- стационар
- стационар бўлмаган

Вақт омили

- статик
- динамик

Кириш / чиқишлар сони

- скаляр
- матрица (кўп уланган)

Ҳолат ўзгарувчилари сони

- бир ўлчовли
- кўп ўлчовли

Ўзгарувчиларнинг табиати

- узлуксиз
- дискрет
- мантиқий
- детерминистик
- стохастик (эҳтимоллик)



  1. Экспериментал моделлар нима?




Экспериментал моделлар объект "қора қути" деб ҳисобланиб объектнинг ташқи муҳитдаги хатти -ҳаракатлари асосида шаклланади. Бунда тажриба(эксперимент)лар физик (техник объект ёки унинг физик модели бўйича) ёки ҳисоблаш (назарий математик модел) бўлиши мумкин.
Invariant шакл- ечиш усулидан қатъий назар (ҳисобга олмаганда) анъанавий математик тил ёрдамида умумий шаклдаги моделдаги муносабатларнинг математик ифодасидир.
Аналитик моделлар-кириш сигналларини айрим функционал боғлиқликлар ёки мантиқий шарт ёрдамида чиқиш сигналларига айлантиришни амалга оширувчи аналитик функционал боғлиқликлар кўринишидаги моделлардир.
График (схемали) моделлар график, эквивалент схемалар, диаграммалар ва бошқалар кўринишида ифодаланади.
Функционал моделлар техник объектларнинг ишлаш жараёнларини тавсифлайди ва тенгламалар системалари кўринишида бўлади. Функционал математик моделлар олиш усулларига кўра назарий ва экспериментал турларга бўлинади..


  1. Дифференциал моделлар деганда нимани тушанасиз?




Дифференциал моделлар - дифференциал тенглама шаклидаги моделлар (оддий дифференциал тенгламалар, оддий дифференциал тенгламалар системалари, қисман дифференциал тенгламалар, қисман дифференциал тенгламалар системалари).
Интеграл моделлар-интеграл тенгламалар шаклидаги моделлар ва интеграл тенгламалар системалари кўринишидаги моделлар.
Агар модел оператори чиқиш қийматларини кириш қийматларига чизиқли боғлиқлигини таъминласа (суперпозиция тамойили бажарилса) бундай математик модел чизиқли дейилади.
Агар модел оператори чиқиш қийматларини кириш миқдорлари қийматларига чизиқли боғлиқлигини таъминламаса(суперпозиция тамойили бажарилмаса) бундай математик модел ночизиқли дейилади.
Параметрллари йўналтирилган моделларда модел операторининг барча хоссалари белгиланган(қўзғалмас) нуқталарда жамланган деб фараз қилинади. Бу фараз эса алгебраик ва/ёки оддий дифференсиал тенгламалар кўринишидаги моделлардан фойдаланишга олиб келади.



  1. Download 376,5 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   46




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish