Mm ivaat nosirov doc



Download 3,1 Mb.
bet22/118
Sana09.01.2023
Hajmi3,1 Mb.
#898475
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   118
Bog'liq
ахборт технол

5. Стандарт функциялар
Стандарт функциялар куп учрайдиган функцияларни енгиллаштириш учун хизмат килади. Стандарт функцияга мурожаат этилаётганда функция номини ёзиш керак, кавсларда эса аргументни курсатиш керак.
Куп ишлатиладиган стандарт функцияларни айримларини келтирамиз.


Бажариладиган функциялар

Pascal тилида ёзилиши

Аргумент тури

Функция тури

|x| x2
Sin x
Cos x ех

ABS(X) SQR(X)
SIN(X) COS(X) EXP(X)

REAL REAL
REAL REAL REAL ёки INTE­GER

REAL REAL
REAL REAL REAL

www.qmii.uz/e-lib
37


Ln x Arctg x

LN(X)
SQRT(X)
ARCTAN(X)

INTEGER REAL REAL

REAL REAL REAL

Функция учун TRUNG ва ROUND функцияларига х=26,7 аргумент билан мурожаат куйидагича булади:
TRUNG (26,7) =26 ва ROUND(26,7)=27
ODD(x) функцияси BOOLEAN турдаги натижани чикаради. Агар x аргу­мент киймати ток булса, унда натижа TRUE кийматига эга булади, акс холда FALSE.
Юкорида келтирилган стандарт функцияларнинг, сонларнинг ёзилишидан фойдаланиб куйидаги ифодани Pascal тилида ёзамиз.
Y= ax2+bx+c ;
2 y=(a*SQR(x)+b*x+c)/(SIN(SQR(x)+LN(x));
sinx +lnx
Назорат саволлари

  1. Дастурлаштириш тили деганда нимани тушинасиз?

  2. Basic (Бейсик) сузининг маъноси нима?

  3. Pascal дастурлаштириш тили ким тамонидан яратилган?

  4. Pascal ДТ нима учун шундай номлаган?

  5. Pascal ДТ алифбосига нималар киради?

  6. Pascal ДТда хизматчи сузлар нималар?

  7. Pascal ДТ да идентификатор нима?

  8. Pascal ДТ да сонлар кандай ёзилади?

  9. Pascal ДТ да ифодалар кандай ёзилади?

10. Стандарт функция нима?
7-маъруза. Мавзу: Pascal тилининг асосий операторлари, узлаш-тириш, узгарувчиларни киритиш ва чикариш опера-торлари. Pascal тилида содда дастурлар тузиш
Режа:

  1. Pascal ДТ структураси

  2. Pascal ДТ нинг асосий операторлари

  3. Pascal ДТ содда дастурлар тузиш

Адабиётлар: 8, 11,12, 13, 19, 22, 24, 29, 38, 40, 41
www.qmii.uz/e-lib
38
Таянч иборалар: Оператор, Дастурнинг изохли кисми, дастурнинг бажарала-диган кисми, дастур танаси, содда дастурлар, узлаштириш оператори, киритиш оператори, узгарувчилар киймати чикариш оператори
1. Pascal ДТ структураси
Pascal тилида дастур асосан икки кисмдан иборат булади.

  1. Дастурнинг бошланиши ва изох кисми.

  2. Дастур блоки, яъни дастурнинг бажариладиган кисми.

Дастурнинг изох кисмида дастур номи ва параметрлари берилади, унинг умумий куриниши куйидагича;
PROGRAM N( INPUT, OUTPUT, x,y ); Бу ерда N дастурнинг номи, INPUT-киритиш файли, OUTPUT-чикариш файли, х ва у лар ташки файллар.
Дастур блоки куйидаги кисмлардан иборат булади.
а) LABEL –белги (метка) булими. Умумий куриниши куйидагича LABEL <идентификатор>…<идетификатор>. Идентификатор урнига 0-9999 гача сонларни ёзиш мумкин.
в) CONST – константа булими.
Умумий куриниши CONST А1=С1; А2=С2 ва хакозо бу ерда А1 ва А2 константалар номи, С1 ва С2 константалар киймати.
Масалан CONST pi=3.1415; c=2.7531
c) TYPE (тур) булими, узгарувчилар турлари берилади.
Умумий куриниши TYPE Т1= Т2<турнинг (типнинг) куриниши> бу ерда Т1 ва Т2 турни аникловчи идентификаторлар.
Масалан: TYPE COLOR=(red, yellow, green, blue);
TYPE a[i]=array[1..100] of integer; (массиф)
д) VAR (узгарувчилар) variable - узгарувчи сузидан олинган.
Умумий куриниши VAR a1, a2,..: TYPE бу ерда а1 ва а2 лар узгарувчилар, TYPE уларнинг турлари.
Масалан VAR A:REAL; (А-хакикий)
B:INTEGER;(В-бутун) узгарувчилар.
е) Процедура ва функция булими. Бу булимда процедура ва функциялар
ёзилади.
g) Харакат булими (операторлар булими). Бу булим BEGIN хизматчи сузи билан бошланиб, END. билан тугайди. Харакат булимида операторлар жойлаш-ган булиб дастурни ишлатадиган (бажариладиган) кисми булиб хисобланади.
Демак дастур тузиш структурасини умумий куриниши куйидагича: Program….;{дастур изохи} Uses…; {дастурда ишлатиладиган модуллар} Label…; {Белги (метка)} Const…; {константалар } Type..; {турлар} Var…; {узгарувчилар руйхати}
www.qmii.uz/e-lib
39
Procedure..;{процедуралар}
Function..; {функциялар}
begin ^
Операторлар
1операторлар, харакатланувчи, ишловчи булим.

еnd.

Download 3,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   118




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish