Mm ivaat nosirov doc



Download 3,1 Mb.
bet106/118
Sana09.01.2023
Hajmi3,1 Mb.
#898475
1   ...   102   103   104   105   106   107   108   109   ...   118
Bog'liq
ахборт технол

Назорат саволлари

  1. Интернетни биз кандай тассавур киламиз?

  2. Интернетнинг адреси деганда нимани тушинасиз?

  3. Интернетнинг кандай адресларини (сайт)ларини биласиз? Мисоллар

  4. HTTP нима ?

  5. Домен хакида маълумот беринг.

www.qmii.uz/e-lib
164
36- маъруза. Мавзу: Интернетда мавжуд булган хизматлар турлари
Режа

  1. Интернетнинг хизмат турлари хакида

  2. WWW-электрон сахифа хизмати

  3. Телеконференция тизими хакида

  4. Файлларни узатиш ва Telenet хизмати

Адабиётлар: 1, 3, 4, 5, 6, 8, 9, 10, 12, 17, 30, 31, 32, 33, 35, 44, 45, 46
Таянч иборалар: Электрон сахифа, телеконференция, Telenet хизмати, IRC хизма-ти, Chat конференцияси, FTP – файлларни узатиш.
1. Интернетнинг хизмат турлари хакида
Интернет авваламбор унинг фойдаланувчиларига информацион хизмат курсатиш учун яратилгандир.
Интернет хизмат турлари нихоятда куп ва хилма хил булиб, уларни куйда-ги гурухларга буламиз:
WWW– электрон сахифа хизмати;
Электрон почта хизмати;
Телеконференция (Usenet);
Файлларни узатиш (FTP);
Служба имен домен (DNY);
Telenet хизмати
IRC хизмати ёки Chat конференцияси;
Маълумотларни излаш хизмати.
2.WWW-электрон сахифа хизмати
World Wide Web (Жахон ахборот тармоги)– интернетнинг энг оммалаш-ган ахборот хизматлардан бири саналади. Хозирги вактда интернет хизмати-нинг 90% га якинини WWW хизмати ташкил килади. Интернетга асосланган-дан бошлаб (1969 йил) WWW хизмати ташкил этилгунга кадар интернет секин ривожланди ва 25 йил мобайнида бор йуги 2 миллионга якин фойдаланувчига эга эди. WWW хизмати ташкил этилгандан сунг эса (1996 йил), хар ярим йилда интернет фойдаланувчиларининг сони 1.5 баравар ортиб борди. Бугунги кунда интернет тармогидан фойдаланувчилар сони 300 миллионга етди.
WWW хизматининг асосий тушунчалари:

  • HTML формати;

  • «Гиперматн» богланиш;

  • HTPP «гиперматн» узатиш протоколи;

  • Web хужжатлари;

  • Web узел ва сайтлар;

www.qmii.uz/e-lib
165
- Web сахифаларнинг актив компонентлари
Шахсий компьютерларда форматлаштирилган электрон хужжат WYSIWYG (What You See Is What You Get)– «Нимани кураётган булсанг, ушани оласан» принципида ишлайдиган матн тахрирлагичлар ёрдамида ярати-лади. Масалан, Ms Word, Lexicon, AmiPro кабилар ёрдамида. Бу программалар ёрдамида биз электрон хужжатни хохлаган шрифтда, улчамда, чап ёки унг то-монидан текисланган холда яратишимиз мумкин. Аммо ушбу электрон хуж-жатни интекрнет ёрдамида эълон кила олмаймиз. Сабаби, уни укимокчи булган бошка бир интернет мижозининг шахсий компьютерида биз фойдаланган матн тахрирлагич программаси ёки шрифтлар урнатилмаган булиши мумкин. Бун-дай нокулайликларни олдини олиш учун янги HTML (Hypertext Mark-up Lan­guage)– «гиперматнларни белгилаш тили» протоколи, стандарти яратилди. Бу стандарт бир канча махсус операторлар мажмуасидан иборат булган HTML – программалаштириш тили булиб, унинг ёрдамида электрон хужжатларни ин-тернетда бевосита эълон килиш мумкин.
Web хужжатлар .HTMLформатида тайёрланган электрон хужжат HTML хужжат, Web хужжат ёки Web сахифа деб аталиши мумкин. Электрон хужжат-ни интернетда эълон килиш ёки таркатиш– бу Web хужжат деб аталади. Бор-дию ушбу хужжатлардан фойдаланиш хакида гап борса, у холда бундай элек­трон хужжат Web сахифа деб аталади.

Download 3,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   102   103   104   105   106   107   108   109   ...   118




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish