Mm bux his itvaa egamberdiyeva doc



Download 2,34 Mb.
Pdf ko'rish
bet104/180
Sana23.02.2022
Hajmi2,34 Mb.
#171243
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   180
Bog'liq
buxgalteriya hisobi iqtisodij tahlil va audit

 
Курсаткичлар 
Базис 
даври 
(режа) 
Хисобо
т даври 
Фарки
Базисга нисбатан 

1 Махсулот 
хажми 
(иш, 
хизматлар) минг сум 
8535 
8544 

100,1
2 Саноат и.ч ходимларнинг 
руйхат буйича уртача сони 
1655 
1622 
-33 
98 
3 Ишчиларнинг 
руйхат 
буйича уртача сони 
1277 
1187 
-90 
92.95
4 Ишчилар сонининг саноат 
и.ч. ходимларида тутган 
улуши (9*100/2) 
77.16 
73.18 
-398 
94,8 
5 Бир 
ходимга 
тугри 
келадиган уртача йиллик 
махсулот сум (1/2) 
5157 
5267 
110 
102.13
6 Бир 
ишчига 
тугри 
келадиган уртача йиллик 
махсулот сум (1/3) 
6683 
7198 
515 
107.7
Хулоса: Корхонада махсулот хажми киймат шаклида базис даврига нисбатан 
9000 сумга ёки 0,1% усган. Ходимлар сони эса кискарган. Демак: махсулот 
хажмини ортиши мехнат уумдорлигининг усиши хисобига юз берган. 
Бизнинг мисолимизда 1 ходимга тугри келадиган уртача йиллик махсулот 


www.qmii.uz/e-lib 
155 
хажми базис даврига нисбатан 110 сумга ортган. Тахлил жараёнида мехнат 
умумдорлигининг узгаришига таъсир этувчи омилларни аниклаш ва 
хисоблаш лозим.
Демак, бир ходимга тугри келадиган уртача йиллик махсулот хажмига 2 омил 
таъсир этади: 
1.Ишчилар салмогининг узгариши. 
2.Бир ишчига тугри келадиган уртача йиллик махсулот хажмининг узгариши. 
13.7.Асосий махсулот ишлаб чикариш фондларидан фойдаланиш 
тахлили. 
Ишлаб чикаришнинг самарадорлик даражаси куп жихатдан асосий 
фондлардан фойдаланиш даражасига боглик булади. Асосий фондлардан 
канчалик яхши фойдаланилса, махсулот ишлаб чикариш шунчалик куп , 
мехнат унумдорлиги шунчалик юкори, чикарилаётган махсулот таннархи 
кам, фойда ва рентабеллик юкори булади. 
Асосий фондлардан фойдаланиш самарадорлигини ифодаловчи 
курсаткичларга фонд самарадорлиги, фонд кайтими ва фонд сигими каби 
курсаткичлар хисобланади. Корхонадаги хар бир ходим хисобига тугри 
келадиган асосий ишлдаб чикариш воситаларикиймати мехнатни асосий 
фондлар Билан куролланиш курсаткичидир Буни аниклаш учун
Корхонадаги асосий фондларнинг йиллик уртача кийматини корхона 
ходимларининг йиллик уртача сонига булиш керак.
Мехнатни фондлар Билан куролланиш даражаси фондлар кийматининг
ходимларнинг йиллик уртача сонига нисбати. Яъни ФК=АФ/ХС 
Бунда:
ФК- фондлар билан куролланиш 
АФ- Асосий ишлаб чикариш фондларининг киймати. 
ХС- Ходимларнинг сони 
Фондлар самарадорлиги, мехнат унумдорлиги ва унинг фондлар Билан 
куролланиш уртасида богликлик мавжуд. Бу богликлик куйидаги формула 
билан изохланади.:
ФС= МУ/ФК 
Бу ерда: ФС- Фонд самарадорлиги 
МУ-мехнат унумдорлиги 
ФК- фонд билан куролланиш формуладан маълумки, фондлар 
самарадорлигига мехнат унумдорлиги фондлар билан таъминланишга 
нисбатан устун келганда эришилади. Мехнат унумдорлигиусиши унинг 
фондлар билан куролланишидан оркада колса, фондлар самарадорлиги 
пасаяди. 
Фондлар сигими микдори фондлар самарадорлик курсаткичининг 
аксидир.Фондлар самарадорлиги ФС=М/АФ формуласи билан аникланади. 
ФС- фондлар самарадорлиги 
М- махсулот 
АФ- асосий ишлаб чикариш фондларининг киймати 
Фондлар сигими эса ФС=АФ/ М формуласи ёрдамида аникланади.Бунда: 
ФС- Фонд сигими 


www.qmii.uz/e-lib 
156 
АФ- Асосий ишлаб чикариш фондларининг киймати. 
Назорат саволлари 
1. Махсулот ишлаб чикариш ва сотиш тахлилининг вазифалари. 
2. Махсулот хажмини белгиловчи курсаткичлар. 
3. Сотиш хажмига таъсир этувчи омиллар. 
4. Махсулот ассортиментини тахлил этиш. 
5. Махсулот ишлаб чикариш маромийлигини тахлили. 
6. Махсулот хажмига таъсир этувчи омиллар.
7.Мехнат ресурслари тахлилининг вазифалари. 
8.Мехнат ресурслари билан таъминланиши. 
9.Иш вакти фондидан фойдаланиш. 
10.Мехнат унумдорлиги курсаткичларини тахлили. 
11.Мехнатт омилларини махсулот хажмига таъсири. 
12. Асосий махсулот ишлаб чикариш фондларидан фойдаланиш 
тахлили. 

Download 2,34 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   180




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish