Mirzo Ulug`bek nomidagi O`zbekiston Milliy Universiteti Fizika fakulteti IV kurs 1702 guruh talabasi



Download 0,58 Mb.
Pdf ko'rish
bet1/3
Sana23.02.2022
Hajmi0,58 Mb.
#120532
  1   2   3
Bog'liq
mustaqil ish 10053



Mirzo Ulug`bek nomidagi O`zbekiston Milliy Universiteti
Fizika fakulteti IV kurs 1702 - guruh talabasi
Ibrohimova Mahbubaning
Amaliy optika fanidan
MUSTAQIL ISHI
MAVZU: Yo`rug`likning molekulyar sochilishi. Reley qonuni.
O`qituvchi:
dot. A.Qosimov



Ҳақиқий муқит хеч вақт бир жинсли бўла олмайди. Унда зичлик, 
температура градиентлари ва х. к.
бўлади, натижада мухитнинг синдириш кўрсаткичи
координатанинг функцияси бўлиб қолади. 
Фазода жуда хам секин ўзгарувчи
макроскопик нобиржинсликлар билан бир қаторда мухитда
микроскопик иобиржинсликлар хам бўлиши мумкин. 
Бегона микрозарралар муаллақ холда иштирок этган бир жинсли
бўлмаган мухит хира муҳит дейилади. Еруғликнинг бундай хира
мухитда тарқалишида муаллақ зарралар ёруғликни бошланғич
тарқалиш йўналишидан четлатади. 

Бундай четланишлар барча йўналишларда хам
озми-кўпми бўлади (расм), яъни ёруғлик сочилади. Шу туфайли
хира муқитга тушган ёруғлик дастаси чекка томондан қам
кўриниши мумкин.


Купинча кундузлари булутлардан ўтиб келаётган
куеш нури, кечаси прожектор нурлари яхши кўриниб
туради ва х. к. давода нурларнинг кўринишига
хавонинг чангланганлиги ва унда намлик
зарраларининг бўлиши сабаб.



Кейинги тажрибалар, ҳеч ҳандай бегона муаллақ зарралар
бўлмаган, яъни биринчи қарашда мутлаҳо бир жинсли бўлган
модда,еруғликни сочишини кўрсатади, бунда температура қанча
юқори бўлса, сочилиш шунча катта бўлар экан. Бу ҳол, бегона
аралашмалардан мутлаҳо тозаланган моддаларда ҳам ўз-ўзидан
ёруғлик сочилишини юзага келтирувчи оптикавий микроскопик
нобиржинслиликлар пайдо бўлади, деган фаразни
келтирибчиҳарди. Зичликнинг жуда кичик ҳажмдаги
флюктуациялари (тебранишлари) шу модда ташкил топган атом, 
молекула ва бошҳа зарраларнинг хаотик иссиҳлик ҳаракати
натижасида юзага келади. Иссиклик ҳаракати қанча интенсив
бўлса, яъни муҳитнинг температураси қанча юқори бўлса, 
флюктуация шунча катта қийматга эга бўлади. Бундан
температура ортиши билан ёруғлик сочилиш интенсивлиги ҳам
ортади, деган ҳулоса келиб чиқади, бу ҳол тажрибада ҳам
кузатилади. Муҳит молекуласининг иссиклик ҳаракати туфайли
юзага келган еруғликнинг сочилиши ёруғликнинг молекуляр

Download 0,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish