Минг қуёш шуъласи



Download 1,85 Mb.
Pdf ko'rish
bet41/81
Sana23.02.2022
Hajmi1,85 Mb.
#120580
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   81
Bog'liq
Holid Husayniy - Ming quyosh shu'lasi

ЕТТИНЧИ БОБ
1993 йил. Баҳор. Эрта тонг. Мар ям меҳмонхо-
на деразаси олдида турганча, эри Лайлони қан-
дай қилиб дарчадан ўтишга кўмаклашаётганини 
кузатиб турарди. Лайлонинг қаппайган қорни 


146
Холид Хусайний
,
ҳатто кенг паранжи остидан ҳам яққол билиниб 
турарди. Рашид унинг атрофида гирдикапалак 
бўлар, худди йўл нозири сингари хотинининг ҳар 
бир ҳаракатини назорат қилар, «Секин, яна оз-
роқ, мана бу ерга оёқ қўй, бўлди, асалим!» синга-
ри гаплари Мар ямгача етиб келарди. 
Улар кечки пайт қайтишди. Рашид бу гал би-
ринчи бўлиб дарчадан ичкари кирди ва дарчани 
қарсиллатиб ёпаркан, орқада келаётган Лайло-
ни туртиб юборишига сал қолди. Тез ва йирик 
қадамлар билан уй томон юрди. Юзлари анча 
бўғриққан, кайфияти тунд эди.
– Овқат борми? Дастурхонинг қани? – дея 
ўшқириб берди.
У билан изма-из хонага Лайло кириб келди. 
Қўлидаги катта тугунни ерга қўйиб, эшик ортига 
ташлаб келган сумкасини олиб келиш учун яна 
ташқарига чиқди. Ошхонага чиқаётган Мар ям у 
билан бир кўз уриштирди-ю, ўтиб кетди... 
... – Қулоқларимни тешворай дейди-я! – деди 
оқ сочлари тўзғиб турган Рашид шишган кўзла-
рини ишқалаб, бўсағада турган Мар ямга зимдан 
нигоҳ ташлаб қўяркан. – Йиғлагани-йиғлаган. 
Чидаб бўлмайди-я!
Тепадан боласини қўлида кўтарганча хона-
нинг у бошидан бу бошига бориб келаётган Лай-
лонинг алласи эшитилди. 
– Икки ойдан бери умуман уйқу йўқ, – шикоя-
тида давом этди Рашид. – Хона худди халажойга 
ўхшаб сасиб ётибди. Қаёққа қарама, чақалоқ-
нинг булғанган тагликлари сочилиб ётади.
Мар ям сезилар-сезилмас кинояли илжайди. 
– Ҳовлига олиб туш, – елкаси оша бақирди Ра-
шид. – Тоза ҳавога чиқсаларинг-чи!
– Ўпкаси шамоллаб қолса, нима қиламан? – бу 
Лайлонинг овози эди. 
– Вей, ёз келиб қолди-ку!


147
Минг куёш шуъласи
,
– Нима?
Рашиднинг тишлари ғижирлади. 
– Ташқари иссиқ, деяпман!
– Оптушмайман, бўлдими?
Яна алланинг мунгли оҳанглари таралди. 
– Ўлай агар, шу йиғлоқини бир куни қутига 
солиб, Кобул дарёсига оқизвораман. Худди Му-
со пайғамбарни гўдаклдик пайтида Нилга оқи-
зишгандек. 
Мар ям бирор марта чақалоқни ўз оти билан – 
Азиза деб атамаган. Фақат ё бола, ё бўлмаса ҳо-
зиргидек «йиғлоқи» дейди. 
Мар ям баъзан кечалари тепадан уларнинг даҳа-
наки жанжаллари овозидан уйғониб кетарди. 
Шунда Мар ям оёқ учида тепага кўтарилар, эшик 
туйнугига қулоқ тутарди. Эри ҳар доим Лайло-
нинг бефаросатлигидан, уйдаги бесаранжомлик ва 
қўланса ҳиддан, бола билан бўлиб, эрига умуман 
қарамай қўйганидан нолирди. Лайло ҳам ўз навба-
тида эрининг хонада чекиши, шанғиллаб болага 
уйқу бермаётганини айтиб вижирларди. 
Гоҳида тамомила бошқа сабаб билан жиқилла-
шиб қолишарди. 
– Дўхтир олти ҳафтагача деганди. 
– Йўқ, ҳозир вақтимас, тушунсангиз-чи! Илти-
мос, ёпишманг менга! Бас қилинг!
– Икки ойлик бўлди-ку! 
– Тсс! Ана айтмадимми? Уйғониб кетди. – Анча 
пайтгача чақалоқнинг ғингшиши тинмади, яна 
бир муддат жимлик чўкди. Яна Лайло норози 
минғирлади. – Ана, кўнглингиз жойига тушдими 
энди? Нафсингиз қондими?
Шунда Мар ям соядек шарпасиз юриб, хонаси-
га қайтарди...
... – Балким, сенинг ёрдаминг тегиб қолар?


148
Холид Хусайний
,
– Мен болаларга қарашни билмайман, – дерди 
Мар ям совуққонлик билан. 
– Дадаси! Анави сут шишани олиб келинг! Жа-
вонда турибди. Азиза эммаяпти. Балки шиша-
дан ичар.
Чақалоқ бўғзи йиртилгудек бўлиб биғилларди. 
– Бу боламас, нақ дала командирининг ўзи! 
Ҳикматёр бу! Ҳа, Лайло менга яна битта Гулбид-
дин Ҳикматёр туғиб берган. 
Кунлар ўтиб борар, Лайло Мар ямнинг кўз ўн-
гида болани эмизар, таглигини алмаштирар, теб-
ратиб аллаларди. Кейин яна ҳаммаси бошдан 
бошланарди. Чақалоқ ухлаб қолганида, Лайлони 
ифлосланган тагликни олиб, кукунли сув солин-
ган челакка ивитиб тозалар, кейин уларни дорга 
ёйиб қуритарди. Баъзан эри айнан чақалоқнинг 
нарсалари сабабли ҳам гап ковларди:
– Анавиларни нимага четга қўйгансан?
– Улар ўғил боланики. Бизники қиз-ку!
– Нима фарқи бор! Ҳаммаси пулга келганми? 
Энангни пули кетганми уларга? Вей, сенинг га-
пиришинг менга умуман ёқмаяпти. Бу охирги 
огоҳлантиришим!
Ҳар ҳафта Лайло темир жомга исириқ солиб 
тутатар, бола ётган хонани тутунга тўлғазиб, ба-
ло-қазоларни қувиб соларди. 
Лайлонинг кундан-кунга бола парвариши ту-
файли бошқача қиёфа касб этиб, улғайиб бори-
шини кўриб, негадир Мар ям ҳам анча эрий бош-
лади. Баъзида у Лайлонинг фарзандига қараб, 
ёришган юзларини кўриб ич-ичидан севинар
завқланар, аммо ҳеч нарсани сездирмасди. Баъ-
зида, Лайло кечаси билан ухламай, эрталаб кўз-
лари қизариб турса-да, унинг юзларидан аллане-
чук хуррамлик уфурарди. Қизалоғидаги ҳар бир 



Download 1,85 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   81




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish