Минералларнинг умумий таснифи Режа: Минераллар ҳақида умумий маълумотлар 2



Download 0,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/9
Sana22.02.2022
Hajmi0,52 Mb.
#107147
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
Menirallarning umumiy tasnifi

Занжирли силикатлар. Бундай минераллар кўп марта такрорланувчи
бир-бирлари билан узлуксиз занжирлар ёки тасмалар шаклида туташган 
тетраэдрлардан таркиб топган бўлиб, уларнинг орасида: а) [Si
2
0
6
]
4
радикалли 
занжирли силикатлар; б) [Si
4
0
10
]
6
радикалли тасмасимон силикатлар 
ажратилади.
Оксидлар ва гидрооксидлар 
Оксидлар ва гидроксидлар синфига металлар ва яримметалларнинг 
кислород, гидрооксил гуруҳ ёки сув билан бирикмаларидан шаклланган 
минераллар киради. Бундай бирикмаларни 30 га яқин кимёвий элементлар 
ҳосил қилиши мумкин. Улар табиатда жуда кенг тарқалган ва литосферанинг 
тузилишида катта аҳамиятга эга. Оксидлар ва гидроксидлар синфидаги 200 га 
яқин минераллар маълум. Улар литосферанинг 5 % ва ер пўстининг 17 % ни 
ташкил этади. Кремний оксидлари Si0
2
энг кенг тарқалган. Темир оксидлари 
ва гидрооксидлари кейинги ўринларда туради. 


Сульфидли минераллар 
Сульфидлар синфига металларнинг олтингугуртли бирикмалари киради 
ва улар алоҳида амалий аҳамиятга эга. Айнан улар рангли минералларнинг 
маъдан ҳосил қилувчиси ҳисобланади ва кўп ҳолларда ўзида олтин тутувчи 
сифатида қаралади. 
Сульфидлар шу синфдаги барча минераллар учун характерли бўлган 
муайян табиий хоссаларга эгадир. Улар одатда майда ва йирик кристалли зич 
яхлит массаларни ҳосил қилади, томирчалар, уячалар ёки алоҳида кристаллар 
шаклида учраши мумкин.
Сульфатли минераллар 
Сульфатлар гуруҳидаги минераллар орасида ангидрит, англезит, барит, 
вольфрамит, гипс, молибденит, целестин, шеелит муҳим аҳамиятга эга. 
Сульфатлар - сульфат кислота тузи бўлиб, ер юзаси шароитларида ҳосил 
бўлади. Бу синфдаги минераллар орасида ер пўстида етарли даражада 
барқарор бўлганлари кам. Сульфатларнинг асосий структураси бўлиб 
тетраэдрик анионли гуруҳ ҳисобланади, турли катионлар, сув молекуласи ва 
б. ёрдамида бир-бири билан бирикиб, турли: оролли, каркасли, занжирли, 
қатламли структураларни ҳосил қилади. Сульфатлар қаттиқ ва мустаҳкам 
эмас, улар мукаммал уланиши, оч туси билан характерланади.

Download 0,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish