«Минерал ўғитлар технологияси» фани бўйича: Минерал ўғитларнинг халқ хўжалигидаги аҳамияти



Download 3,21 Mb.
bet15/89
Sana22.02.2022
Hajmi3,21 Mb.
#88539
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   89
Bog'liq
Минерал ўғитлар технологияси Tayyor

12.4. Аммофосфат.
Аммофосфат - Қоратоғ фосфоритини ундан олинадиган ортиқча микдордаги экстракцион фосфор кислота билан парчалаш, хосил килинган кислотали фосфат суспензиясини аммонийлаш, уни буғлатиш, донадорлаш ва қўритиш натижасида ишлаб чиқариладиган ўғитдир. Бунда Қоратоғ фосфоритини парчалаш учун қўшалоқ суперфосфатда бериладиган меъёрдаги экстракцион фосфор кислота берилса, фосфоритнинг парчаланиш даражаси унчалик катта бўлмайди. Аммо 150-200% ортикча олинган кислотада фосфоритнинг карбонатли қисми тўла, фосфатли қисми эса қисман парчаланади ва фосфат доначаларининг асосий массаси очилади, парчаланмаган қисмининг структураси ўзгаради ва парчаланиш жараёнида, аммонийлаштирилган суспензияни буғлатишда, донадорлашда ва қуритишда ўсимликларга ўзлашадиган шаклга ўтади.
Белгиланган техник шартларга мувофиқ, махсулот таркибида: 38-39%
P2O5 уиз 20-21% P2O5 сэр , 4-5% N ва 2% дан кам сув бўлади. 1 т P2O5, ҳисобида аммофосфат ишлаб чиқаришдаги фосфор кислота сарфи аммофосдагига қараганда кам бўлади, чунки аммофосфатдаги бир қисм P2O5 тўғридан-тўғри фосфорит унидан ўтади

6.Комплекс мураккаб ўғитлар ишлаб чиқариш хақида умумий хоссалари.


(Хоссаси, олиниши, ишлатиши, усуллари, таркиби, хом ошё, реакция, нитроз газлар, буғлатиш, совутиш, сарф.)
Мураккаб ўғитларга шундай комплекс (яъни бир неча озуқа элементи бўлган) ўғитлар кирадики, бунда барча заррачалар (кристаллар ва доначалар) деярли бир хил кимёвий таркибга эга бўлиши керак. Бундай ўғитларга: таркибида бир неча озуқа элементи бўлган битта туз, масалан КNО3, (NН4)2НР04 ва бошқалар; таркибига иккита (N+Р, N+К, Р+К) ёки учта (N+Р+К) озуқа элементи кирувчи икки ёки ундан ортик тузлар композицияси киради. Бундай композициялар нитрат, фосфат ва сульфат кислоталарнинг аммиак, табиий фосфатлар; калий, аммоний ва бошқаларнинг тузлари билан ўзаро таъсирлашувидан олинади.
Ўғитдаги таъсир этувчи моддалар қанчалик кўп бўлса, улар шунчалик ахамиятли бўлади. Турли экинлар, тупроқлар, иқлим ва бошқа шароитлар учун азот, фосфор ва калийнинг микдори ва нисбати хар хил бўлган муракаб ўғитлар талаб этилади. Улар N:Р20:К2О массалари нисбати билан тавсифланади, масалан 1:1,5:0,5. Бунда таъсир этувчи моддаларнинг умумий микдори тарзида хам ифодаланиши мумкин, масалан N+Р2O52О = 36%; айрим холларда Р2О:К2О нинг масса бўйича процент нисбати, масалан 12:18:6 ёки 12-18-6 шаклида ифодаланиши мумкин, бу сонларнинг умумий йиғиндиси ўғитдаги таъсир этувчи моддаларнинг умумий микдорини кўрсатади.
Уч компонентли 1:1:1; 1:1,5:1; 1:1:0,5; 1:1:1,5; 1:0,67:0,67 ва икки компонентли 1:4;0; 1:1:0; 0:1:1; 0:1;1,5 маркали ўғитлар энг кўп ишлатилади.



Download 3,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   89




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish