Микрозарраларнинг



Download 0,61 Mb.
Pdf ko'rish
bet42/59
Sana01.05.2023
Hajmi0,61 Mb.
#933931
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   59
Bog'liq
mikrozarralarning sirli tabiati.

ўлчаш қурилмаси 
объектдан фарқ қилмайди. 
Чунки, объект ҳам, қурилма ҳам, 
ўша 
квантланган
оламда жойлашган. Квантланган оламда эса 
хеч нарса оз-оз ёки сал-пал бўлмайди, балки дискрет бўлади: 
ёки таъсир бор, ёки ҳеч нарса йўқ. Н.Борнинг 
тўлдирувчанлик 
принципи
дан кейин маълум бўлдики, 
ноаниқлик принципи 
ҳам, зарра­тўлқин дуализми ҳам
, умумий принцип ҳисоблан-
ган тўлдирувчанлик принципининг хусусий ҳоллари экан. Н. Бор 
тўлдирувчанлик деб атаган принцип замонамизнинг энг чуқур 
фалсафий ва табиий-илмиий ғояларидан биридир. Бор ўз замо-
нида ушбу принципи асосида атом объектларининг импульсла-
ри, координаталарини таҳлил қилишдан бошлади. Нильс Бор 
бунда содда ва тушунарли бўлган далил, яъни 
атом зарранинг 
координатасини ва импульсини нафақат бир вақтда,
 
балки 
битта қурилма ёрдамида ўлчаб бўлмаслигига эътибор
 
берди.
Ҳақиқатдан ҳам атом зарранинг 
импульсини
, уни ўзгартириб 
юбормасдан ўлчаш учун, 
жуда енгил ва ҳаракатчанг “қурил­
ма” зарур бўлади. 
Айнан, мазкур ҳаракатчанглик эса объект ко-
ординатаси номаълум қолишини таъминлайди. Биз микрофонга 
гапирганимизда овозимиз тўлқинлари менбрана тебранишлари-
га айланади. Мембрана қанчалик енгил бўлса, у шунчалик овоз 
тебранишларига мос эргашади ва овоз шунчалик тиниқ чиқади, 
аммо унинг ҳар бир вақт моментидаги ўрнини (яъни коорди-
натасини) аниқлай олмай қоламиз. Унинг ўрнини, координата-
сини ўлчаш учун эса шундай массив қурилма зарур бўладики, 
зарралар тушганда у ўрнидан ҳам қўзғалмасин. Яъни унинг 
импульси қанчалик ўзгармасин биз уни сезмаймиз. Гейзенберг 
фикрига кўра, битта тажриба ёрдамида атом объектнинг иккала 
характеристикасини – координата ва импульсини аниқлаб бўл-
майди. Бунинг учун иккита ўлчаш ва бир-биридан принципиал 
фарқ қилувчи ҳамда бир-бирлари хусусиятларини тўлдирувчи 
икки қурилмада олиб борилиши зарур. 
Тўлдирувчанлик
– бу фи-


52
крлаш жараёнидаги шундай янгилик, шундай ўзгаришки, буни 
тушинишга барча, Борнинг умумий тўлдирувчанлик принципи 
туфайли эришган эди. Ушбу парагафда шунингдек, ана шу прин-
ципнинг ривожланиш босқичлари, квант объектлар хусусият-
ларини тушунтиришдаги аҳамияти тарихи ҳақида гап кетади. 
1927 йил бошида амалда бир вақтда иккита қизиқ воқеа содир 
бўлади: Бор ва Гейзенберглар навбатдаги муросасиз кечган ил-
мий баҳсларидан кейин, кўп ўтмай қайта учрашганларида, Гей-
зенбергда 

Download 0,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   59




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish