+микробиология китобч doc



Download 232,9 Kb.
bet17/47
Sana26.04.2022
Hajmi232,9 Kb.
#584771
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   47
Bog'liq
0009 MM Mikrobiologiya

Трнасдукция. Бактериофаг ердамида бир микроб хужайрасининг генетик моддаларни иккинчи микроб хужайрасига утказилиши трансдукция дейилади. Фагнинг ДНКси билан микробнинг хусусиятларини 2 – микробга утказиб узгартириш мумкин. Масалан, фаглар оркали бактериянинг патогенлигини кучайтириш еки сусайтириш, бактериянинг капсула хосил килишини йукотиш ва антибиотикларга чидамлигини ошириш мумкин. Трансдукция 2 хил булади: 1) специфик трансдукция ва 2) носпецифик трансдукция. Носпецифик тансдукция исталган хусусият еки бир неча хусусият утиши мумкин. Специфик тансдукцияда факат ультра бинафша нурлар таъсир этилган фаг катнашади, бунда бир – бирига якин булган хусусиятлар утади.
Табиатда уртача фаглар бор, ана шу уртача фаглар таъсирига айрим бактериялар чидамли булади, яъни бундай бактериялар фагга карши иммунитет хосил килади. Бундай хосил булган хусусият наслдан – наслга утади. Бундай хол айрим бактериялар фаглар билан иммунизациялаб (эмлаб), керакли шатммларни хосил килиш имконини беради. Шунга асосланиб катик, ацетон, бутил спирти тайерлашда фагга чидамли микроб шатммлари кулланилса, яхши натижа беради.
Трансдукция ходисасини Америка олимлари Ледеберг ва Циндер 1952
йилда кашф этишган.
Бактериялардаги коньюгация ходисаси. Олимлар XIX асрнинг охирларига келиб бактерияларда коньюгация ходисаси борлигини кузата бошладилар. Буни бошка организмлардаги коньюгациядан фарк килиш учн
«коньюкция» деб номлаганлар.
Бир хужайранинг айрим ирсий хусусиятларнинг 2 – хужайрага утиши коньюгация дейилади. Коньюгацияда ирсий хусусиятлар бир томонлама утади, яъни донордан реципиентга утиш натижасида хосил булади. донор хусусиятли хужайралар эркак хужайралар дейилади, чунки уларда купайиш омиллари бор: реципиент хусусиятли хужайралар ургочи хужайралар дейилади, чунки уларда купайиш омиллари булмайди. шУ сабабли эркак хужайраларнинг хусусиятлари ургочи хужайраларга утказилади.
Коньюгацияни 1947 йилда Америкалик олимлар Ледерберг ва Туттумлар аниклаганларю улар бу ходисани электрон микроскопда кузатаганлар. Коньюгация вактида эркак ва ургочи тип бир – бирига якинлашади ва улар орасида куприкча хосил булади. ана шу куприкча оркали донор хужайрасида генетик омиллар реципиент хужайрасига маълум бир тартибда утади.
Микроорганизмлар генентикасини урганиш мухим ахамиятга эга. Чунки антибиотиклар олишда юкори активликка эга булган янги – янги штаммлар зарур. Бундан ташкари витаминлар, гармонлар, ферментлар аминокислоталар олишда хам микроорганизмлар жуда зарур. Хозир бактрияларнинг физиологик хусусиятини яхши билган холда уларни узгартириш ва бу усул билан бактериялардан кишлок хужалигида медицинада ва технологик жараенларда кенг микесида фойдаланиш микробиологиялар олдида турган мухим масалалардир.
Назорат саволлари:




  1. Микроорганизмларнинг узгарувчанлиги хакида назариялар.

  2. Янги микроб турларини хосил килиш усуллари.

  3. Диссоциация ёки парчаланиш.

  4. Циклогения назарияси.

  5. Микроорганизмлар генетикаси.

  6. Фенотипик ва гетотипик узгарувчанлик.

  7. Мутациялар.

  8. Бактериялардаги тансформуция.

  9. Транедукция.

  10. Коньюгация.


Режа:



Download 232,9 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   47




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish