+микробиология китобч doc



Download 232,9 Kb.
bet20/47
Sana26.04.2022
Hajmi232,9 Kb.
#584771
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   47
Bog'liq
0009 MM Mikrobiologiya

Стрептомицин. Бу антибиотик 1943 йили Шати ва Ваксманлар томонидан кашф этилган булиб, у актиномицетлардан олинади. Бу антибиотик сувда яхши эрийди, ошкозондаги НСI га чидамли конда, йириганда ва организмдаги бошка суюкликларда узкучини хам йукотади ва таъсир организмда узок вакт сакланади хамда грам мусбат ва гарм манфий бактерияларга таъсир этади. Стрептамицин пеницилинга нисбатан микроб хужайрасига кечрок, 4 соатдан кейин киради. Микроб хужайрасига кирган стрептомицин хужайрадаги турли бирикмалар бирлашашади ва натижада унинг активлиги ортади. Организмга кирган стрептомицин микроб хужайрасининг моддалар алмашинишига кучли таъсир килади:
Бу антибиотик сил касаллигининг турли формаларига: сил менингити, упка сили, кекирдак, суяк ва куз силида яхши натижа беради.
Стрептомицин асосан мускулларга юборилади ва кон томирларига хам юбориш мумкин. Бу гурухга хлортетрациклин, тетрациклин, синтомицин ва левомицин каби антибиотиклар хам киради.
Грамицидин – буни тупрокда яшайдиган бактериядан 1942 йили рус олимлари Гаузе ва Бражников ажратиб олган. Бунга грамицидин – С деб ном берилган. Гармицидин кристал шаклида булиб, факат сувда эрийди. Грамицидин – С грам манфий бактерияларга кучлирок таъсир этади, грам мусбат бактерияларнинг хам айримларига таъсир этади.
Бу захарли антибиотик, шунинг учун хам уни кон томирига юбориб булмайди, чунки у кизил кон таначаларини эритади. Бу антибиотикни йирингли ярага суркаш, у билан огизни чайиш мумкин.
Антибиотикларнинг таъсир этиш механизми. Антибиотикларнинг микроб хужайрасига таъсир этиш тулик урганилмаган. Антибиотиклар микробларнинг моддалар алмашинишига, нафас олишга ва уларнинг купайишига тускинлик килади. Антибиотикларнинг микроларга таъсири организмнинг умумий холатига хам боглик. Масалан, яхши шароитда бокилган касал хайвонларга кулланилган антибиотикларнинг таъсири юкори булади ва натижада организмнинг физиологик жараенлари яъни хужайранинг нафас олиш ва лейкоцитларнинг активлигини кучайтиради.
Даволаш учун кулланиладиган купчилик антибиотиклар организмда микробларни улдирмайди, балки микробларни ривожланишдан тухтайди. Касаллик бошланиши билан антибиотиклар кулланилса, микробларга тех тахсир этади, чунки бундай пайт организмда микроблар у даражада купайиб улгурмаган булади.
Хозирги вактда атибиотиклар факат медицина ва ветеринарияда кулланилмасдан балки, агрономияда яъни кишлок хужалиги экинлари хосилдорлигини оширишда ва хайвонларни сунъий кочиришда хам фойдаланилмокда. Кейинги вактларда антибиотиклар оз микдорда булса хам хайвонларнинг озик – овкатига кушиб берилса уларнинг тез усиши аникланди. Шунинг учун хам хозирги вактда ишлаб чикарилаетган антибиотикларнинг 30 -–50% озик сифатида ишлатилмокда, бунинг натижасида молнинг уртача вазни 15 – 20 ошади. Купинча хайвон озигига тетроциклин, хлортетроциклин ва окситетрациклин кушиб берилади. Булардан ташкари антибиотиклар ишлаб чикаришда хосил булган чикиндиларни ем – хашакка кушиб молларга бериш яхши натижа бермокда, чунки унинг таркибида витаминлар, минерал тузлар ва микроэлементлар булади. антибиотиклар хайвонларга оз микдорда берилма, хайвон организмидаги касаллик кузгатувчи микроорганизмларга халокатли таъсир эритиб, организмнинг усиши ва касалликкка чидамлигини оширади.



Download 232,9 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   47




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish