Microsoft Word tizimli programmalash



Download 0,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet49/54
Sana23.02.2022
Hajmi0,71 Mb.
#123368
TuriПрограмма
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   54
Bog'liq
tizimli programmalash

 
 
BIOSнинг асосий вазифалари: 
1.ЭҲМ ишга тушганда асосий қурилмаларни автоматик равишда текшириш. 
2. DOS бошланғич юклаш блокини чақириш. DOS нисбатан катта бўлганлиги учун у 
икки босқичда хотирага юкланади: олдин бошланғич юклаш блоки юкланади ва у ўз 
навбатида DOSнинг бошқа модулларини юклайди. BIOS нормал ишлаши учун асосий 
шартлардан бири-дискнинг фиксирланган жойидан бошланғич юклаш модулини 
топишдир. У олдин эгилувчан дискдан (А:) излайди, топилса, А: дискетаси тизимли деб 
қилинади, акс ҳолда «қаттиқ» дискдан изланади.
4. BIOSнинг учунчи муҳим вазифаси тизимли сўровлар ёки узилишларни қайта 
ишлашдир. Бу узилишлар уч тоифага бўлинади. Аппарат узилишлар-электр токи 
камайиши, клавиатура тугмасини босиш, таймер ва ташқи қурилмалар сигналлари. 
Мантиқий ёки процессор узилишлари-микропрцессор ишлашида юзага келадиган 
ностандарт ҳолатларга мос сигналлар-нолга бўлиш, регистрлар тўлиб кетиши.

Программа узилишлари- программа томонидан бошқа программанинг 
хизматидан фойдаланиш ҳолларида юзага келади. Одатда бу хизмат аппарат қурилмалари 
билан боғлиқ бўлади.
Бошланғич юклаш блоки- DOS иккита блокларини-BIOS кенгаймаси модули ва 
узилишларни қайта-ишлаш блокини юкловчи кичик программадир. Бошланғич юклаш 
блоки тизимли дискнинг 0-томон, 0-йўлакнинг 1-секторида жойлашади ва унинг узунлиги 
512 байт бўлади.
Буйруқ процессори.
Тизимли 
дискдаги 
учинчи 
модул-буйруқлар 
процессоридир (COMMAND.COM). Бу модул дискнинг ихтиёрий жойида жойлашиши 
мумкин ва оддий программа ҳисобланади. Унинг функциялари қуйидагилардан иборат: 
1. Клавиатура ва буйруқ файилидан киритилган буйруқни қабул қилиш ва синтактик 
анализ қилиш. 
2. ОТ ички буйруқларини бажариш. 


63
3. ОТ ташқи буйруқларини ва фойдаланувчининг амалий дастурлаини юклаш ва 
бажариш. 
Буйруқ процессори томонидан бажариладиган буйруқлар ички буйруқлар дейилади. 
Фойдаланувчи томонидан бажариладиган буйруқлар ташқи буйруқларни ташкил этади. 
ОС ташқи буйруқлари дискда алоҳида сақланган дастурлар ёрдамида бажарилади. 
Ихтиёрий ОС га турли амалларни бажаришга мўлжалланган ўнлаб дастурлар киритилган. 
Масалан, барча ОСларга киритилган қурилма драйвери деб номланадиган махсус резедент 
дастурлар киритиш-чиқариш системасини тўлдириш учун қўлланилади. Ушбу драйверлар 
қўшимча ташқи қурилмаларни ёки мавжуд қурилмаларни ностандарт ишлатилишини 
таъминлаб беради. қуйидаги расмда DOS нинг юкланишининг схемаси берилган: 

Download 0,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish