Microsoft Word tizimli programmalash



Download 0,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet28/54
Sana23.02.2022
Hajmi0,71 Mb.
#123368
TuriПрограмма
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   54
Bog'liq
tizimli programmalash

 
Компиляторлар 
 
Компиляторлар ишланишини тушуниш учун Паскал тилида тузилган программани 
кўрамиз. Одатда компиляторлар қуришни осонлаштириш учун юқори босқич тиллари 
қандайдир грамматика атамалари орқали тавсифланади. Мълумки, ҳар қандай тил 
грамматикаси тилда рухсат этилган жумлалар шаклини (синтаксисини) аниқлайди. 
Компиляциянинг асосий вазифаси программа тузувчи тамонидан бирор 
грамматикада ёзилган жумлаларни тил тузилмаларига мослигини аниқлаш ва ҳар бир 
жумлага мос код генерация қилиш. Қуйидаги программани кўрайлик: 
1. Program Stats; 
2. Var Sum,SumSQ,I,Value,Nean,Variance:integer; 
3. Begin
4. Sum :қ0; 
5. SumSQ:қ0; 
6. For I:=1to 100 do
7. Begin 
8. Read (Value); 
9. Sum:=Sum +Value; 
10. SumSQ:= SumSQ + Value * Value 
11. End; 
12. Mean:қSum div 100 
13. Variance:= SumSQ DIV 100 – Mean* Mean; 
14. Write (Mean, Variance); 
15. End.
Программанинг бошланғич матнида жумлаларни лексемалар кетма-кетлиги 
сифатида қараш ўнғайдир. Лексемаларни тилни барпо қиладиган «фундамент –ғишт»га 
қиёслаш мумкин. Лексема –у калит сўз ўзгарувчининг тўлиқ номи, арифметик оператор ва 
ҳакоза. Лексемаларни аниқлаш ва синфларга ажратиш жараёнига лексик таҳлил дейилади. 
(компиляторларнинг бу қисмига сканер дейилади). Лексемалар бир-биридан 
ажратилгандан кейин программанинг хар бир жумласи тилнинг бирорта қурилмаси деб 
қабул қилади. Масалан, эълон қилиш оператори, қиймат бериш оператори ва ҳакозалар. 
Компитляторнинг бу вазифани бажарувчи қисмига синтаксис таҳлил дейилади. 
Компиляторнинг энг охирги иши, аниқланган тузилмага мос объект кодни генерация 
қилишдир.
Грамматика. Программалаш тили грамматикаси программа айрим жумлалари ёки 
бутун бир программа ёзиладиган тил синтаксиси ёки шаклларининг рамзий тавсифидир. 
Шуни қайд қилиш керакки, грамматик жумлалар семантикасини (мазмунини) 
аниқламайди. Семантика ҳақида маълумот объект кодни генерация қилувчи 
программалардан бўлади. Синтаксис ва семантика ўртасида фарқни кўришга мисол 
кўрайлик. 

Download 0,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish