Microsoft Word tizimli programmalash



Download 0,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet19/54
Sana23.02.2022
Hajmi0,71 Mb.
#123368
TuriПрограмма
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   54
Bog'liq
tizimli programmalash

SUB айириш буруғи.  Бу буйруқ ишлатилганда қуйидагича амал бажарилади:
 
 
 
 
 
қабул қилувчиққабул қилувчи-узатувчи 
Мисол: 
 
 
SUB AX,CX - SBB қўчиришни ҳисобга олиб айириш 
буйруғи. Бу буйруғ ҳам SUB буйруғига ўхшаб ишлатилади, лекин қўшимча CF кўчиш 
байроғининг қийматини ҳам айиради, яъни
қабул қилувчиқ қабул қилувчи-узатувчи – қўчириш. 
Мисол:
 
SBB BX, DX
Агарда операндлар узунлиги 16 битдан ошиб кетса, у ҳолда қуйидаги кетма-кет 
буйруқларни ишлатиш мақсадга мувофиқ бўлади: 
SUB AX, CX
; кичик 16 битлар айирилди.
SUB BX, DX
; сўнгра катта 16 битлар айирилди. 
Бу ерда CX ва DX ларга жойлашган 32 битли AX ва BX жойлашган 32 битли сондан 
айирилади. SBB буйруғи айириш пайтида “ қарз” олиб туришни ҳисоьга олади. Айири 
буйруқларини қуйидаги хиллари ишлатилади: 
SUB AX, MEM_WORD 
SUB MEM_WORD [BX], AX 
SUB AL, 10 
SUB MEM_BYTE, OFN 
SUB ва SBB буйруқлари ишлатилганда худди қўшиш буйруқларида бўлгани каби 
байроқларга (CF, PF, AF, ZF, SF, OF) аломат ўрнатилади. Худди қўшишдаги каби 
айиришда ҳам 8088 МПда операндларни иккилик сонлар деб қарайди. Шунинг учун ҳам 
BCD (иккилик-ўнлик коддаги) сонларни айришда натижа нотўғри чиқиб қолиши мумкин. 
Буни олдини олиш учун натижани тузатиш буйруқлари AAS ва DAS лардан фойдаланиш 
керак бўлади. AAS буйруғи ASCII кодида берилганларни айришдаги натижани тузатиш 
бўлса, DAS ўнли формада берилганларни айришдаги натижани тузатиш учун хизмат 
қилади. Иккала буйруқда ҳам тузатиладиган сон AL регистрида турибди деб ҳисобланади. 
Назорат саволлари 
1. Кўчувчи программа хотирага юклаиншда қандай авзаллик бериши мумкин? 
2. Программанинг кўчувчи эканлигининг билдирувчи аломат нима ? 
3. Кўчувчи программада буйруғи тўғри бажарилиши учун қайси формат буйруқлари
ўзгартирилиши керак? 
4. Нима сабабдан бошқарув секциясида нисбий адрес 0 дан бошланади ? 
5. Секциясида 4 формат буйруғи адрес майдонига 0 ёзилишига сабаб нима ? 
6. LEA бажарувчи адресни юклаш буйруғининг вазифаси нимадан иборат? 
7. ADD қўшиш буйруқи ва унинг вазифалари. 


24
8. ADS кўчиришли қўшиш буйруғини тушинтиринг. 
10.Айириш буйруқлари ва уларга мисоллар келтиринг. 
5-мавзу. Макропроцессорлар 


Download 0,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish