Microsoft Word tizimli programmalash



Download 0,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet33/54
Sana23.02.2022
Hajmi0,71 Mb.
#123368
TuriПрограмма
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   54
Bog'liq
tizimli programmalash

Назорат саволлари 
1. Лексик таҳлилнинг иккита усулларини афзаллик нуқтаи назаридан қиёслаб беринг . 
2. Лексик таҳлил босқичида прогтраммадаги қандай хатоларни аниқлаш мумкин? 
3. Синтаксик таҳлилнинг рекурсив тушиш усулида «рекурсив» сўзини ишлатишга сабаб 
нимада ? 
4. Синтаксик таҳлилда программалаш тилининг бирорта операторини нотўғри 
ёзилганини аниқлаш ҳолатларини тушунтириб беринг ? 
5. Код генерацияси компьютернинг аппарат тузилишига боғлиқми? 
6. қиймат бериш оператори учун берилганлар турига қараб хар ҳил машина кодлари 
кетма-келиги ҳосил бўлишини тушунтириб беринг . 
7. Нима сабабдан юқоридан келтирилган мисоллар учун код генерацияси натижалари 
ассемблер тили етарли ҳисобланган.
9-мавзу. Операцион тизимларнинг асосий вазифалари ва 
 уларнинг турлари 
Асосий саволлар: 
1. Операцион тизимларнинг асосий вазифалари. 
2. Операцион тизимларнинг синфлри. 
3. ОС нинг машинага боғлиқ хусусиятлари. 
4. Узилишларни қайта ишлаш. 
 
Таянч ибора ва тушунчалар: интерфейси, операцион қамров, 
мультипроцессор, приоретит. 
Операцион тизимларнинг асосий вазифалари. Операцион тизимларнинг асосий 
вазифалари – фойдаланувчининг ЭХМ билан мулоқатини соддалаштиришдир. Бундан 
ташқари, ОС нинг мухим вазифаси- тизимли программа таьминотининг элементлари 
бўлган трансляторюклагичлар ва мониторлар учун қулай интерфес яратишдир. Тизимли 
программа таьминоти (ТПТ) аппарат воситалари устига қурилган усқуртма бўлиб, у 
фойдаланувчини машина билан ишлашини ўнғай қилади. ЭХМ самарадорлигини ошириш 
учун ОС ЭҲМ нинг ресурсларини бошқаришдек мураккаб жараёнларни амалга оширади.
ОСнинг асосий вазифаси қуйидаги схемада келтирилган: 
ОС билан фойдаланувчи ўртасидан мулоқат маьлум бир бошқарув тилида амалга 
оширилади (RUN P). ОС нинг фойдаланувчи учун қулайлик нуқтаи-назаридан кўп 
ишлатиладиган хизматлар учун стандарт сервис программаларига эга. Масалан, READ (F) 
бунда машина даражасида ўқиш-ёзишни амалга оширишни ОС ўз зиммасига олади. 
Бундай хизматчи программалар ечимдан масалаларнинг операцион қамровининг бир 
қисми сифатида қаралиши мумкин. Гарчи ОС фақат программа таьминоти кўриниши 


40
амалга оширилган деб хисобланса ҳам, амалларнинг маьлум бирлари микро-программалар 
тўплами кўринишида программа –аппарат воситалари орқали амалга оширилган .

Download 0,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish