Microsoft Word tex jar10. doc


МС. Потенциометрик ва индуктив датчикларни схемасини чизинг ва ишлаш



Download 0,5 Mb.
Pdf ko'rish
bet22/36
Sana21.02.2022
Hajmi0,5 Mb.
#36290
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   36
Bog'liq
tex jarmaruza

МС. Потенциометрик ва индуктив датчикларни схемасини чизинг ва ишлаш 
принципини тушунтириб беринг. 
Сигим датчиклари сифатида электродлари тугри чизик ёки бурчак буйича 
силжий оладиган конденсаторлар кулланилади. Бундай датчиклар купинча 
суюклик сатхини улчашда ишлатилади. Сигим датчикларининг баьзи турлари 1 
расмда курсатилган.
Ясси электродли (пластинкали) конденсатор сигими куйидагича ифодаланади.
Х
4
F
С

π

ε
=
1. Расм. Сигимли силжиш улчагичлар.
r
2
r
1
x
1

x
2
а) 
б) 


30
датчик сезувчанлиги 
2
Х
4
F
dX


π

ε
=
Цилиндрик конденсаторнинг сигими ички цилиндирнинг уки буйича силжиши 
Х билан куйидагича богланишда булади.
1
2
r
r
ln
Х
С

ε
=
датчикнинг сезувчанлиги 
1
2
r
r
ln

dC
ε
=
Кучни улчаш. Технологик жараёнларда машина ва механизмларнинг алохида 
кисмларига таьсир киладиган кучлар ва бу кучлар таьсирида вужудга келадиган 
деформацияларни улчаш (чузилиш, кисилиш, букилиш) учун тензометрик 
улчагичлар ишлатилади. Бундай улчаш утказгич ёки яримутказгич симларни 
актив каршилигини деформация натижасида узгариш эффектига асосланган. 
Тензометрик улчагичларнинг тензо сезувчанлик коэффициенти
н
н
Т
R
S
l


=
Бу ерда 


- каршиликни нисбий узгариши
н
l

-чузилиш ёки кисилишни 
нисбий узгариши.
Хозирги вактда жуда ингичка сим, фольга ва ярим утказгич материалдан 
тайёрланган тензометрик улчагичлар техникада кенг ишлатилмокда.
Тезликни улчаш. Технологик машиналарнинг айланиш тезликларини улчаш 
учун тохогенераторларидан фойдаланилади. Бундай асбобларда датчик сифатида 
узгарувчан ва узгармас ток генераторларидан фойдаланилади. Курсатувчи асбоб 
сифатида эса шкаласи тегишлича градусларга ажратилган стрелкали электр улчов 
асобобидан фойдаланилади. Тахогенераторнинг вали технологик машиналар 
валига механик богланган булиб, ундан чикадиган сигнал (ЭЮК) технологик 
машина ва механизмларнинг айланиш тезлигига мутаносиб булади. 
Тахогенераторининг схемаси 2-расмда курсатилган.
Сельсинлар. Механик богланмаган системаларда чизикли ёки бурчакли 
2-расм. Узгармас ток тахогенератори (а) ва
унинг характеристикаси (б). 


а) 
б) 




31
силжишни улчаш учун сельсиндатчик ва сельсин приёмниклар ишлатилади. 
Сельсиндатчик ротор ва статордан иборат булиб, статор пазларида бир-бирига 
нисбатан 120
0
бурчак остида 3 фазали чулгам жойлаштирилади ва улар юлдуз ёки 
учбурчак усулда уланади. Сельсиндатчик роторида эса бир фазали чулгам 
жойлаштирилади ва узгарувчан бир фазали токка уланади. Ротор чулгами хосил 
килган магнит окими статор чулгамини кесиб утиб унда
ЭЮК хосил килади.
Е=Е
m
cosα 
Е=Е
m
cos(α+120
0

Е=Е
m
cos(α+240
0

Роторни турли холатларида статор чулгамида ротор холатига мос келувчи 
турлича ЭЮК хосил булади. Сельсин приёмник хам сельсиндатчик каби тузилган 
булиб уни ротори хам бир фазали узгарувчан токка уланади. Статор чулгамлари 
эса 3 симли линия билан сельсин датчик статор чулгамига уланади. СД роторини 
манбага улаймиз, СП ротори эса манбага уланмаган. Бунда иккала сельсин 
фазаларида.
I
1
=E
m
/ Zcosα 
I
2
=E
m
/ Zcos(α+120
0

I
3
=E
m
/ Zcos(α+240
0

Ток хосил булади. Z–иккала сельсин фаза чулгамларини каршилиги. Сельсин 
приёмник ротори токка уланганда ротор статорни умумий магнит майдони билан 
мослашишга харакат килади. Бу умумий майдон СД ротори холати билан бир хил 
булади. Натижада СД ва СП роторлари узаро богланган булиб синхрон 
харакатланади.

Download 0,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   36




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish