Microsoft Word нмкт маъруза doc


СУЛФАТ КИСЛОТАНИ НАМ КАТАЛИЗ УСУЛИДА ИШЛАБ



Download 0,53 Mb.
Pdf ko'rish
bet60/70
Sana18.02.2022
Hajmi0,53 Mb.
#455878
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   70
Bog'liq
13b9176290 1585770233

16.3. СУЛФАТ КИСЛОТАНИ НАМ КАТАЛИЗ УСУЛИДА ИШЛАБ 
ЧИҚАРИШ. 
Бу усулда хомашё сифатида юқори концентрланган водород сулфидли газ 
ишлатилади ва ишлаб чиқариш 3 та бўлимдан иборат бўлади: 
1.Ўчоқ бўлими. 
2.Контакт бўлими. 
3.Конденсация бўлими. 
Юқоридаги учта бўлимда мос равшда қуйидаги асосий реакциялар кетади: 
1100
0
C
1. H
2
S
(г) 
+ 1,5O
2(г)
SO
2(г) 
+ H
2
O
(б) 
+ Q
19
(16.5.) 
450
0
C
 
2. SO
2(г) 
+ 0,5O
2(г)
SO
3(г) 
+ Q
16
(16.6.)
 
 
3.SO
3(г) 
+ H
2
O
(б) 
H
2
SO
4(б) 
+ Q
34
H
2
SO
4(с) 
+ Q
25
(16.7.) 
Нам катализ усул “қуруқ тозалаш” усулидан икки нарса билан фарқ 
қилади: 
а) Хомашёси у ерда FeS

бўлса, бунда H
2
S ли газ булади.
б) Ўчоқ бўлимида тузилишида фарқ - яъни «қуруқ тозалаш» тизимида ҳам 
классик тизимда ҳам бўлими қуйидаги аппаратлардан иборат. 
1.“Қайнар қатлам”ли ўчоқ. 
2.Қозон - фойдалангич. 
3.Циклон. 
4.Қуруқ электрофилтр. 
Нам катализ усулнинг ўчоқ бўлимида эса: 1. Водородсулфидли газини 
ёқадиган ўчоқ, 2. Қозон фойдалангич; бу ерда темир занги бўлмайди. Бу эса 
кислота ишлаб чиқариш маданиятини яхшилайди, ўчоқ газини тозалашни 
соддалаштиради ва ўчоқ бўлимини деярли 50%га аппаратларини қисқартиради. 
Нам катализ усулида қўлланган хомашё газ холатли бўлганлиги учун ва уни 
тўлиқ ёндиришга эришиш учун H
2
S гази ўчоқнинг тепа қисмидан пастга қараб 
берилади ва ёниш жараёни гомоген бўлгани учун, уларни учрашиш юзасини 
ишориш мақсадида ўчоқнинг ичи ўтга чидамли силикат ғиштлари билан 
ишланган бўлади. Жараён 1100
0
Сда кетиб, ўчоқдан чиққан газ қозон -
фойдалангичга юборилади. У ерда дистирланган совуқ сув иссиқлик хисобига 
40 атмосфера босимдаги ўта тўйинган буғга айланади. У ерда ўчоқ гази 440-
450
0
С гача совиб, контакт бўлимга юборилади. У ерда V
2
O

катализатори 
иштирокида SO
2
гази SO
3
га оксидланади. Аввалги усуллардан фарқли жойи 
шундаки бу ерда SO
2
ни оксидланиши H
2
O
(б )
иштирокида кетади. Бу сув буғи 
ўчоқ газига икки хил йўл билан киради: 1.Атмосфера ҳавосидаги сув буғи. 2 
H
2
S ни биринчи реакция бўйича ёқишда ҳосил бўладиган сув буғи. Бу тизимда 
SO
2
ни SO
3
га оксидлаш сув буғи иштирокида олиб борилганлиги учун нам 


74
катализ усули дейилади ва бу усулларда махсулот сифатида, асосан купорос 
мойи ишлаб чиқарилади, чунки ўчоқ газида сув буғи кўп миқдорда бор. 
Шунинг учун ҳам олеум ишлаб чиқариб бўлмайди. 

Download 0,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   70




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish