Microsoft Word нмкт маъруза doc


ТАБИИЙ ГАЗЛАРНИ ТОЗАЛАШ ЖАРАЁНИ ЧИКИНДИ



Download 0,53 Mb.
Pdf ko'rish
bet19/70
Sana18.02.2022
Hajmi0,53 Mb.
#455878
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   70
Bog'liq
13b9176290 1585770233

5.2.ТАБИИЙ ГАЗЛАРНИ ТОЗАЛАШ ЖАРАЁНИ ЧИКИНДИ 
ГАЗЛАРИДАН ГАЗЛИ ОЛТИНГУГУРТ ИШЛАБ ЧИКАРИШ. 
 
Хар қандай табиий газ таркибида маълум миқдорда H
2
S гази бордир. 
Муборак табиий гази таркибида 5-7%, Шуртон табиий газида эса 7-9%. 
Оренбург табиий газ таркибида 23%, Астрахан табиий газ таркибида 35% H
2

бордир. Бундай табиий газларни оддий пулат қувурлари орқали узоқ 
масофаларга юбориш мумкин эмас. 
Чунки бу вақтда H
2
S оддий пулат таркибидаги темирга таъсир этиб, уни 
коррозиялайди, чиритади. Шунинг учун, бундай газлар H
2
S газидан
тозаланиши керак. Бунинг учун табиий газ ер остида 56 атм. босимда олиниб, 
циклонларга юборилади. У ерда у қум ва қаттиқ аралашмалардан тозаланади. 
Сунг минус 12
о
С ли аммиак совутгичларга юборилиб, у ерда табиий газдан 
таркиби №66 бензинга яқин таркибида булган газ конденсати ажратиб олинади. 
Сунгра табиий газ моноэтаноламин эритмаси билан ювилиб, икки босқичда CO
2
ва H
2
S дан тозаланади. Бу моноэтаноламин эритмаси плюс 120-130
0
С ларда 


27
регенерацияланиб, яъни ундан қайта моноэтаноламин эритмаси ва CO

+ H
2

дан иборат юқори концентранланган водород сулфидли газ аралашмаси 
олинади. Бу аралашма 70% H
2
S, 20-30% CO
2
, 5% дан H
2
, N
2
ва туйинган 
углеводородлардан иборатдир. Тозаланган табиий газ истеъмолчиларга, яъни 
шахар ахолиси ва заводларга юборилади. Бу чиқинди газ аралшмаси, 
атмосферага ташлаб юборилиши мумкин эмас, чунки у атроф муҳитни кучли 
захарлайди. Шунинг учун у асосан икки хил йуналишида қайта ишланади: 
Агарда шу газ чиқиндиси чиқадиган жойда сулфат кислотага талаб бор бўлса, 
бундай холатда бу чиқинди газ “нам катализ усули” билан сулфат кислотага 
айлантирилади. Агарда сулфат кислотага талаб булмаса, иккинчи усул яъни бу 
чиқинди газ газли олтингугурт олиш учун қайта ишланади. Бунинг учун H
2
S ли 
чиқинди газнинг 3 дан 1 хажми хаводаги О

хисобига қуйидаги реакция бўйича 
боксит катализатори иштирокида 800-850
0
С хароратда оксидлантирилади. Бу 
ерда яккаю-ягона шарт шундан иборатки, ёқиш учун
H
2
S
(г)
+ 1,5O
2(Г) 
= SO
2(г) 
+ Н
2
О + Q
19
(5.5.)
берилаётган О

аник хисобланган булмоғи керак ва ҳосил булаётган ўчоқ 
гази таркибида озод О
2
молекулалари булмаслиги керак. Бу газ аралашмаси 
250
0
С ларгача совутилгач, H
2
S ли газнинг қолган 3 дан 2 қисми билан 250
0
С 
атрофида боксит катализатори иштирокида қуйидаги реакция бўйича амалга
оширилиб, олдин буғ ҳолдаги S ва H
2
O буғи олинади: 
2H
2
S
(г ) 
+ SO
2(г ) 
= 3S
(б )
+ 2H
2
O
(б ) 
+ Q
20
(5.6.) 
ёки умумий ҳолда: 3Н
2
S + 1,5Q

= 35
(б ) 
+ 3Н
2
O + Q
21
(5.7.) 
Ҳосил булган буғ ҳолдаги S истеъмолчининг талабига мувофиқ суюқ 
(агарда 145
о
С гача совутилса) ёки қаттиқ (агарда 20
о
С гача совутилса) холга
келтирилиши мумкин: 
S(буғ)
145оС 
S(суюқ)
20оС
S(қаттиқ) 

Download 0,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   70




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish