77
а)
Кейнсча моделда пулга бўлган талаб облигацияларга бўлган талаб билан боғлиқ
б)
Облигацияларга бўлган талаб – облигациялар бўйича фоиз ставкасига ҳамда даромадлар
даражасига боғлиқ.
в)
Фоиз нормаси–кейнисча моделга асосан пул бозорини мувозанатлаштирувчи омилидир
г)
Ҳамма жавоблар тўғри
50. Кейнчса моделнинг фарқли жиҳати қуйидагича:
а)
Пулга бўлган талаб – товар нархига боғлиқ
б)
Пулга бўлган талаб пул таклифи билан боғланган.
в)
Пулга талабнинг юқори эластиклиги фоиз бўйича
г)
Пул таклифи товар нархлари йиғиндисига боғлиқ.
11- Мавзу. Ўзбекистон республикаси марказий банкининг
валюта сиёсати
Топшириқлар
1-масала
Кейнсионистик ва монетаристик ёндашувлари нуктаи назаридан давлатнинг пул ва
бюджет сиёсатнинг пул ва бюжет сиёсати имкониятлари ва чегаралари ифодаланади.
Процент ставкасини тартибга солиш учун пул массасини узгартирувчи уз хохишича
харакат килувчи тадбирлар, узок вактли муддатда инфляцияни кучайтирувчи бир омил
сифатида курсатилган. «Ликвидлик тузоги»дан чикариш учун давлат харажатларини
оширишнинг ижобий ва салбий томонлари аникланади. Бу жараён давлат карзларининг ошиши
ва уни коплаш эса «кроулинг-аут» - хусусий инвестицион талабларни сикиб чикариш –
самараси билан боглик. Монетаристик сиёсат принципларига мос холда М.Фридман ва Сент-
Луисс модели асосида пул массасининг зарур узок муддатли кушимча усиши урнатилади.
Топширикни умумий бажариш йулини таърифлаймиз. Бирламчи жамгарма, инвестиция,
процент нормаси, пул талаб ва таклифи каби параметрларнинг узаро мослиги шароитида
умумий бозор мувозанати холати аникланади.
Давлат инвестицияларни янада рагбатлантириш максадида пул массасини оширади, бу эса
«ликвидлик тузоги»га тушишга, инфляцион молиялаштиришга олиб келади. Процент ставкаси
пул таклифнинг оишига бефарк булиб колади, хусусий инвестициялар купаймайди. Шунинг
учун хукумат ишлаб чикаришга давлат куйилмаларини оширишни иктисоди. «Инвестиция -
жамгарма» эгри чизиги силжийди. Иктисод стагнация холатидан чикади, лекин давлат карзи
купаяди. Марказий органлар, фискаль сиёсатининг чегараланганлиги тугрисидаги хулосага
келиб, монетаристик тавсияномаларни амалга оширишга утадилар ва пул массасининг керакли
хажмини хисоблайдилар.
Шундай килиб, топширикда кетма-кет харакат куйидагича.
«Инвеститиция – жамгарма» (I-S) эгри чизиги абциссалар укида макро даражадаги
даромад (DI), ординаталар укида эса банк проценти ставкаси (R) жойлаштирилган тизимда
тузилади. I-S куйидаги нукталар туплами билан берилади.
DI. пул бирлиги
9
9,5
10
10,5
85
R, %
6,5
5
4
3
8,5
Do'stlaringiz bilan baham: