Microsoft Word kr sh xolmirzayev 2 ziyouz com doc



Download 2,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet109/236
Sana24.02.2022
Hajmi2,25 Mb.
#212100
1   ...   105   106   107   108   109   110   111   112   ...   236
Bog'liq
2 5391243692415648535

www.ziyouz.com кутубхонаси 
123
кетаёттанини сезиб, апил-тапил тепага чиқиб олдим. 
Оқтошни эса, Жўра ҳам, Оқбой ҳам бир-икки марта олиб чиқишди. Фаҳмимча, бу топқирлик 
қандайдир даражада омадга ҳам боғлиқ экан: агар ўша тош тушган ерга бориб қолсанг, марра сеники! 
Бироқ... 
...яна битта нозик жойи борки, бунақа оқтошлар сув остида минг битта! 
Сен отилган тошни топиб чиқишинг керак! 
У эса — қуйруқдеккина япалоқ тош. Ўта силлиқ. Биронта жойида кемтиги-чўтири йўқ. 
Хўш десангиз, бу ерда чўмилиб шўнғиб-молтиб олишгач, яна ғалланинг бошига, кейин 
қуртхоналарга борардик: қоровуллик-қўриқчилик қилардик. 
Оқшомлари онам мени тергаб қолар, мен албатта ёлғон гапирардим: «Жўра билан гаплашмайман!» 
Аммо оналар ўзи шунақа бўладими, назаримда, у сезар эди. Шунинг учун менга олайиб-олайиб 
қарарди-да: «Пушаймон бўласан, бола. Ана, мени айтди дерсан. У сени бир бало қилади...» дерди. 
Айтмоқчи, бу — «Оқтош» ўйини жуда қадим-қадим замонлардан қолган эмиш. Жамолнинг 
айтишича, бир замонлар бу юртнинг одамлари ёв босганда, ҳатто ҳалигидай ийримларга тушиб, 
бемалол... нафас олмасдан ўтиришаркан. Ев ўтиб кетгандан кейин сувдан чиқишаркан. 
Эшитяпсизми, биродар? 
Ахир, бу жуда ғалати, ғирт фойдали ўйин... экан-да! Унинг ёшликдан болалар, ҳатто қизалоклар 
ораси-да ҳам урф бўлгани шундан далолат эмасми? 
Тўғри, табиий шароит, яъни дарёнинг яқинлиги ҳам шундай ўйиннинг яратилишига туртки бўлган... 
Бироқ, ўлай агар, фойданинг кони бу! Вужудни чиниқтиришини айтмайсизми?: 
Бир куни ўша кўм-кўк ийрим ёнида — камар соясида ўтиришгандик. Устимиздан қалдирючлар чий-
чийлаб ўтар-айланар, биз — бепарво, дарёнинг босиқ шовуллашидан мулойим тортиб (қизлар ҳам шу 
ерда эди, одатдагича), Жамолнинг ҳикоясини тинглардик. 
У сел келганда, «Дайро»нинг қутириши — қора уйлар, капаларни олиб келиши, дарахтларни томири 
билан юлиши, соҳилларнинг баҳайбат тошларга ва баъзан қўй-қўзиларнинг ўликларига тўлиб қолиши, 
қўйингчи, бешиклар ҳам топилиши ҳақида сўзлар экан: 
— Эй, мен сувчи бўламан-е! — деб қолди. — Ҳозир Улканда биттаям сувчи қолмади... 
— Ўқимайсанми? — деб сўради Оқбой. 
— Мана, Шўро опанинг ули ўқийди... менинг учун ҳам, — деб қолди-ку бирдан. — Нимагаки бундан 
сувчи чиқмайди. Шу оқтошниям топиб чиқолмайди... 
Мен шаҳд билан ўрнимдан турдим. Жўра қўлимдан ушлади. 
— Йўқ. Ҳали эрта, ука. 
— Тушаман! Тошни ташласин! — деб туриб олдим. Аммо бутун вужудим дир-дир титрайди: ахир, 
сувнинг тубига тушишим лозим! Тубига! 
Булар камида уч-тўрт йиллаб молтиган, шўнғиб, кўзни очиб юришни машқ қилишган! Жамол менга 
қараб қолди-да: 
— Ўтир жойингга, — деди. — Тегиб кетдими? Мен бор гапни айтдим-ку? Мен сувчи бўламан. Сен 
ўқийсан. 
Ўйлаб кўрсам, гапи рост. 
Бироқ буларнинг ёнида ўтиргим келмай қолди. Се-кин четланиб, четдаги тошга бориб ўтирдим. 
Сезиб турибман, қизлар ҳам менга ачинишар эди. Анави кўзи сузук қув бўлса, ишшаяди. 
Ҳеч кимга парво қилмай, атрофни томоша қила бошладим. Бир маҳал қарасам, тепамизда парвоз 
қилаётган қалдирғочларнинг бири шувиллаб камарнинг шифтига кириб кетгандек бўлди. Тикилиб 
боқсам, ҳув ундай қатнинг деворида чипоргина ини бор: ундан бир-иккита малларанг бошчалар сариқ 
тумшуқларини очиб тепага талпинишар, уя лабига қўниб олган қалдирғоч уларга навбат билан хўрак 
едирар эди. Тумшуғидан-а! 
Оғзини катта очиб тутади. Анави жинқарчи бўлса, бошини суқиб юборади. Нақ жиғилдонидан олади 
емакни! Қизиқ: тумшуғи онасининг бўғзини тилмасмикан? 
Жонивор, бутун умр бўйи шу тариқа тўйдиради-я болаларини! Кейин болалари ҳам... 
Мен чумчуқ деганини тумандаги уйимиз-ҳовлимиздаям кўравериб кўзим шшгаб кетган эди. Хўп, 
ана сўпитўрғайларни ҳам бу ерда кўп кўрдим: уларни «Дашт булбули!» дейишаркан. Улар инини бузиш 
ёмон экан... 


САЙЛАНМА. Шукур Холмирзаев. 2-жилд 

Download 2,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   105   106   107   108   109   110   111   112   ...   236




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish