Microsoft Word ece. Cep. 156. Uzbek doc



Download 3,42 Mb.
Pdf ko'rish
bet122/184
Sana25.02.2022
Hajmi3,42 Mb.
#286542
1   ...   118   119   120   121   122   123   124   125   ...   184
Bog'liq
uzbekistan II uzbek

8.2 
Ишлаб чиқариш 
Ўзбекистоннинг мазкур муҳим энергия захиралари ўзлаштиришнинг қайта тикланиши нисбатан яқин 
даврда рўй бериб, унинг сабаби янги инвестициялар, айниқса хорижий сармоялар учун қулай шароит 
яратилганидир. 
“Ўзбекнефтегаз” миллий холдинг компанияси томонидан ишлаб чиқилган “2005-2010 йилларда нефть 
ва газ захираларининг геологик қидирув ишлари” ғоясига кўра, ушбу муддат давомида исботланган 
углеводород захиралари 364,77 млн. шартли ёқилғи тоннасига ортади. Кутилишича, мазкур 
захираларнинг ўсишининг ярмини (54%) Устюрт минтақасидаги табиий газ захиралари таъминлаб 
беради (8.1 расм) 
2005-2010 йилларда 144 истиқболли участкаларда чуқур бурғулаш ишлари кўзда тутилган. Улардан 
74таси Бухоро-Хива минтақаси ва 34таси Устюрт минтақасида жойлашган. Қолган конлар Фарғона, 
Сурхондарё ва Ҳисор водийларида жойлашган (8.1.-расм). 
Харита 8.1: Нефть ва газ қазиб чиқариш ва қайта ишлаш
Манба: Ўзбекнефтегаз, 2009 йил. 
Илова: Мазкур харитада кўрсатилган чегаралар ва номлар Бирлашган Миллатлар Ташкилоти томонидан 
тасдиқланган ёки тан олинган деган маънони англатмайди. 
Кўмир 
“Ўзбеккўмир” мамлакатда кўмир қазиб соҳасида монополист бўлиб, бешта кўмир қазувчи 
корхоналардан иборатдир. Ангрен кўмир конида (Тошкент вилояти) учта кўмир қазиб чиқариш 
технологиялари қўлланилади: Ангрен карьерида очиқ услубда қазиб чиқарилади; 9-сонли конда ерости 
қазиб чиқариш услуби қўлланилади ва “Еростигаз” корхонасида кўмир ер остида газга айлантирилади. 


141 
Сурхондарё минтақасида жойлашган бошқа икки кўмир қазиб чиқариш корхонаси ерости қазиб олиш 
услубидан фойдаланишади. Мустақилликка эришилгандан буён Ўзбекистонда кўмир қазиб чиқариш ва 
истеъмол қилиш анча камайди. 
Ҳозирги пайтда Ўзбекистонда кўмир захиралари 1,9 млрд. тонна миқдорида баҳоланмоқда ва унинг 
тахминан 80 фоизи қўнғир кўмирдир (лигнит). Кўмир уч конда қазиб чиқарилади: Ангрен (унда 
мамлакатнинг 80% кўмири қазиб олинади), Шарғун ва Бойсун. Барча қазиб чиқарилган кўмир 
мамлакатнинг ўзида истеъмол қилинади. Ўзбекэнерго электр станциялари Ўзбекистоннинг энг йирик 
кўмир истеъмолчилари бўлиб, мамлакатнинг қазиб олинган кўмир миқдорининг 80 фоизи ва кўмирдан 
ер остида ишлаб чиқарилган газнинг 100 фоизини истеъмол қилишади. 
Нефть 
 
Ўзбекистон нефтни импорт қилиб, ҳисоб-китобларга кўра унинг тахминан 600 млн. баррель захиралари 
секин тугаб боради. Аксарият нефть конлари деярли қуриб бормоқда ва шу сабабларга кўра 1990 
йиллар охирларидан буён қазиб чиқариш камайиб бормоқда. Фақат Совет Иттифоқи парчаланганидан 
сўнг қазиб чиқариш кўпайтирилгани мамлакатни вақтинчалик тўлиқ таъминлади. Нефть қазиб чиқариш 
ҳажми кунига тахминан 120 минг баррелни ташкил этиб, уни ярми хом нефть, ярми конденсатдан 
иборат. 
Газ 
Газ захиралари бўйича Ўзбекистон дунёда ўн еттинчи мамлакат бўлиб ҳисобланади. Аксарият газ 
захиралари Бухоро ва Қашқадарё вилоятлари ҳамда Қорақалпоғистоннинг ғарбий қисмидаги Устюрт 
платосида жойлашган. Устюрт платоси изланишлар учун энг истиқболли ҳудуд деб ҳисобланиб, ҳали 
тўлиқ ўрганиб чиқилмаган ҳамда истиқболдаги захиралари ҳисоб-китобларга кўра 1,685 трлн. куб метр 
бўлиб, бу мамлакатнинг барча исботланган захираларига тенгдир (9 боб) (Расм 8.2.). 

Download 3,42 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   118   119   120   121   122   123   124   125   ...   184




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish