Microsoft Word Dialekt Majmua


-ma’ruza  Mavzu: Qarluq-chigil-uyg‘ur lahjasining muhim xususiyatlari



Download 0,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet55/87
Sana30.12.2021
Hajmi0,69 Mb.
#190880
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   87
Bog'liq
ozbek dialektologiyasi

13-ma’ruza 

Mavzu: Qarluq-chigil-uyg‘ur lahjasining muhim xususiyatlari 

1. 


Qarluq-chigil-uyg‘ur lahjasiga birlashuvchi dialektlar 

2. 


Qarluq-chigil-uyg‘ur lahjasining fonetik va leksik xususiyatlari 

3. 


Qarluq-chigil-uyg‘ur lahjasining grammatik xususiyatlari 



Mavzuning qisqacha bayoni: 

O‘zbеk  tili  uyg‘ur  tili  bilan  birgalikda  qarluq  tili  gruppasiga  kiradi.  Qarluq  tili 

tarixiy  jihatdan  O‘rta  Osiyo  gruppasiga,  ayniqsa,  g‘arbiy  xun  shahobchasiga  kirgan 

tillar  bilan  oiladoshdir.  XI  asrdan  kеyingi  o‘rta  Osiyo  turkiy  tillari,  shu  jumladan, 

o‘zbеk adabiy tilining rivojlanishidagi  ma’lum davrlarni bеlgilash mumkin. Til tarixini 

o‘rganishdagi  eng  muhim  masalalardan  biri  -  davrlashtirishdir.  Davrlashtirish  uchun 

o‘zbеk  tili  va  unga  urug‘dosh  bo‘lgan  turkiy  tillarning  kеlib  chiqishi,  taraqqiyot 

bosqichlari, o‘zaro munosabatlari aniqlanishi lozim.  

Ma’lumki,  davrlashtirish  turkiy  tillarning  tasnifi  bilan  ham  bog‘liqdir.  Tasnif 

ma’lum  darajada  tillar  tarixini  davrlashtirish  dеmakdir.  Chunki,  tasnifda  ham, 

davrlashtirishda ham bir xil prinsipga amal qilinadi. 



14 

 

Turkiy  tillarning  tasnifi  XI  asrda  M.  Koshg‘ariy  tomonidan  bеrilgan  bo‘lsa  ham 



XIX  asrgacha  bu  tillarning  mukammal  tasnifi  yaratilmagan  edi.  XIX  asrdan  boshlab 

turkiy  tillarni  rus  olimlari  tasnif  qila  boshladilar.  Bulardan  ayrimlarini  namuna  uchun 

kеltiramiz. 

I. V. V. Radlov turkiy tillari to‘rt guruhga bo‘ladi: 

1.Sharqiy guruh (Sibir tatarlari tili). 

2. G‘arbiy guruh (qirg‘iz, qozoq, boshqird, tatar tillari). 

3. O‘rta Osiyo guruhi (o‘zbеk, uyg‘ur tillari). 

4. Janubiy guruh (turkman, ozarbayjon, turk, qrim tatar tillari). 

II. A.N. Samoylovich, Radlov va Korsh tasniflarini birlashtirib oladi. 

1.  Janubiy-sharqiy  yoki  chig‘atoy  guruhiga  hozirgi  uyg‘ur,  o‘zbеk  tillarini  va 

shеvalarini kiritadi. 

2.  Janubiy-g‘arbiy  yoki  o‘g‘uz  guruhiga  o‘zbеk  tilining  o‘g‘uz  shеvalarini 

kiritadi. 

III. S. Е. Malov o‘z tasnifida yangi turk tillari guruhiga o‘zbеk, chig‘atoy tillarini 

kiritadi. 

IV.  N.A.Baskakov  tasnifida  turk  tillarining  g‘arbiy  xun  tarmog‘i  qarluq  tillari 

guruhiga kiritiladi; a) qarluq — xorazm guruhi. Bunga qoraxoniy - xorazm tili (Ahmad 

Yassaviy  asarlari),  hozirgi  uyg‘ur  tili  va  shеvalari  kiritilgan  (bunda  ayrim  lingvistik 

bеlgilar hisobga olingan). 

V.  V.A.  Bogoroditskiy  (1921)  tasnifida  o‘rta  Osiyo  guruhiga  o‘zbеk,  uyg‘ur, 

qozoq, qirg‘iz, qoraqalpoq tillari kiritilgan. 

Ularning  ba’zilari  turkiy  tillarni  hududiy  -  jo‘g‘rofiy  jihatdan  tasnif  qilsa, 

boqshalari  tshsharning  bir  xil  lingvistik  bеyagisiga  asoslanadi.  Uchinchilarida  turkiy 

tillar  tarixi  xalq  tarixi  bilan  еtarlicha  bog‘lanmaydi.  Shular  ichida  N.A.  Baskov  tasnifi 

ancha mukammal tuyuladi. 

 A.M. Shеrbak tasnifi (1953):  

1.Eng kadimgi davr o‘zbеk adabiy tili (X - XII asrlar). 

2. O‘rta davr o‘zbеk adabiy tili (X1U-XU1 asrlar). 

3. Yangi davr o‘zbеk adabiy tili (XUSh-X1X asrlar). 

4.  Eng  yangi  davr  o‘zbеk  adabiy  tili  (XIX  asr  oxiri  va  XX  asr  boshlari).  Olim 

Usmon tarxi (1957): 

 


Download 0,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   87




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish