Microsoft Word Conf-селекция rtf



Download 16,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet334/353
Sana24.02.2022
Hajmi16,8 Mb.
#193950
1   ...   330   331   332   333   334   335   336   337   ...   353
Bog'liq
Sbornik-selekciya

Тадқиқот обьекти.
Кузатув ишлари Бухоро давлат ўрмон тажриба станцияси ҳудудида барпо 
этилган иҳотазорлар олиб борилди. У Бухоро вилоятининг Жондор туманида жойлашган бўлиб, иқлими 
кескин континентал ҳисобланади. Йиллик ўртача ҳаво ҳарорати +14
0
С ни, ёғингарчилик миқдори 103 мм 
ни ва нисбий намлик 51% ни ташкил этади. Бу ҳудудда баҳорнинг иккинчи ярмидан бошлаб ҳаво ҳарорати 
кескин кўтарилиб, эфемер ва бир йиллик ўтларнинг тезда нобуд бўлишига сабаб бўлади. Бу эса чорва 
молларини йил давомида озиқланишига салбий таъсир этади. 
Тадқиқот натижалари. Қора саксовул (Haloxylon aphyllum (Minkw) Iljin)
– Шўрадошлар 
(Chenopodiaceae) оиласига кирувчи дарахт ёки бута. Қора саксовул табиий шароитда шўрланган қум, 
лёссли-шўрланган, шўрхок ва бўз тупроқларда ўсиб ривожланади. [3] Ўзбекистоннинг Устюрт, Амударё 
ва Қизилқумда эдификатор ўсимлик сифатида учрайди. Н.И.Акджигитова [1] қора саксовул 
формациясини 27 та ассоциацияга ажратган. 
Кузатувлар давомида турли тупроқ типларида ўсиб ривожланаётган қора саксовулнинг ҳозирги 
ҳолати яхши эканлиги, ҳамда уларнинг ҳимоя вазифасини бажараётганлиги аниқланди. Бу ерда ўсаётган 
қора саксовулнинг баландлиги 110,54±4,69 - 384.11±8,33 см бўлиб, шох-шаббасининг диаметри 95,08±2,97 
– 189,29±5,05 см ни ташкил этди. 
Қора саксовул кўчатлари 3 - 5 ёшга кирганидан сўнг гуллаб, генератив фазага кира бошлади. У 
касаллик ёки зараркунандалар, совуқлар таъсирида кўплаб зарарланиб - ҳар йили ҳам ҳосил бера олмади. 
Апрел ойининг бошидан вегетатив куртаклар, март ойининг сўнгида генератив куртаклар ривожлана 
бошлади. Апрел ойида гуллаб, гуллаш жараёни икки ҳафта давом этди. Уруғи ноябр ойида пишиб етилди. 
Ушбу иҳотазорлар орасида бу турларларнинг табиий кўпайиш жараёни вужудга келган. 
Тадқиқотлар давомида турли тупроқ типларида ўсиб ривожланаётган бир, икки ва уч йиллик қора 
саксовул кўчатларнинг морфологик хусусиятлари (баландлиги ва шох-шаббасининг диаметри) ва 
уларнинг бир гектардаги миқдори ўрганилди. Олинган натижалар қуйидаги жадвалда келтирилган. 

Download 16,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   330   331   332   333   334   335   336   337   ...   353




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish