Microsoft Word “Аналог ва рақамли электроника” фани бўйича маърузалар матни docx


Шмидт триггери асосида бажарилган релаксацион генератор



Download 6,28 Mb.
Pdf ko'rish
bet60/105
Sana24.02.2022
Hajmi6,28 Mb.
#186616
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   105
Bog'liq
elektron qurilmalar sxemotexnikasi new book

 
Шмидт триггери асосида бажарилган релаксацион генератор 
Релакцацион генератор дейилишига асосий сабаб операцион 
кучайтиргич риал вақт давомида узиб-уловчи режимда ишлашидир. 
Бундай генераторларга автоколебатель ва кутувчи мультивибраторлар, 
аррасимон, учбурчак ва бошқа кўринишдаги сигналларни ҳосил қилувчи 
генераторлар киради. Операцион кучайтиргичларда ясалган релаксацион 
генераторнинг 
асосини 
компаратор 
режимида 
ишловчи 
Шмитта 
триггерии ташкил қилади. 
"Шмидт триггерлари" деб аталувчи электрон схемаларнинг ўзига 
хос хусусияти уларнинг узатиш характеристикасида (яъни чи қиш ва 
кириш сигналлари орасидаги боғланишда) гистерезис ҳалқасининг 
мавжудлигидир (2-расм а,б).
Компараторнинг ўтиш характеристикаси гистерезис кўринишида 
бўлиб унинг кенглиги остона кучланишидан икки баробар катта бўлади 
2V
T H
, Рис 2а учун 
(1) 
Рис. 2б учун
(2) 
Бу ерда V
M
— чиқишнинг максималь кучланиши (напряжение 
ограничения или насыщения). 
Рис.2. Триггер Шмитта
а — неинвертирующий, б — инвертирующий 


Ҳайдаров А.Ҳ. Ааналог ва ракамли электроника  
77 
Cимметрик мултивибратор 
Гистерезис ҳалқаси ҳосил бўлиши учун кучайтиргич мусбат тескари 
алоқага эга бўлиши керак (2 а -расм). Схемада мусбат тескари ало қа R1 ва 
R2 қаршиликлар ёрдамида ҳосил қилинган. Гистерезис ҳалқасининг 
кенглиги ушбу қаршиликларнинг нисбатига боғлиқ. 
Агар 
операцион 
кучайтиргичнинг 
мусбат 
ва 
манфий 
чиқиш 
кучланишлари соҳаларидаги тўйиниш кучланишлари тенг бўлса (амалда 
шундай) гистрезис ҳалқаси симметрик бўлади (2-расм). 
а) 
б) 
Расм 5 
Амалий кучайтиргич асосидаги симметрик ўз - ўзидан тебранувчи 
мултивибратор схемаси расм 5,а да келтирилган. Унинг асосини амалий 
кучайтиргич асосидаги кампаратор ташкил этади. Ўз - ўзидан тебранувчи 
режим инверторловчи киришга С конденсатор ва R резисторлардан иборат 
вақт топширувчи занжирни киритиш билан амалга оширилади. Схеманинг 
ишлаш тамойилини расм 5,б да келтирилган вақт диаграммалари 
тушунтиради. 
Фараз қилайлик, t
1
вақтигача амалий кучайтиргич киришлари 
ўртасидаги кучланиш U
о
> 0. Бунга амалий кучайтиргич чиқишидаги 
кучланиш U
ч и қ
= -U
ч и қ ма к
ва унинг ноинвертирловчи киришидаги кучланиш 
U(+) = - U
ч и к ма к
, бу ерда 
 = R
1
/ (R
1
+R
2
). - мусбат тескари боғланиш занжирининг чуқурлиги.
Схема чиқишида - U
ч и қма к
мавжудлиги С конденсатор R резистор 
орқали зарядланишини таъминлайди.
t
1
вақтида амалий кучайтиргичнинг инвертирловчи киришидаги 
экспоненциал 
ўзгарувчи 
кучланиши 
ноинвертирловчи 
киришдаги 
кучланиш сатхи -  U
ч и к ма к
га етади. U
о
кучланиш нолга тенг бўлади, бу ўз 


Ҳайдаров А.Ҳ. Ааналог ва ракамли электроника  
78 
навбатида 
амалий 
кучайтиргич 
чиқишдаги 
кучланишнинг 
қутбини 
ўзгартиради: U
ч и к 
= U
+
ч и к ма к
. U(+) кучланиши ишорасини ўзгартиради ва  
U
+
ч и к ма к 
қийматига эга бўлади, бу U
о 
< 0 ва U
ч и к
= U
+
ч и к ма к
га мос келади. 
t
1
вақтидан бошлаб конденсатор -  U
-
ч и к ма к
кучланиш сатҳидан 
қайта зарядланади. Конденсатор R резисторли занжирда +U
+
ч и к ма к
сатҳгача 
зарядланишга интилади. t
2
вақтида конденсатор кучланиши  U
+
ч и к ма к
қийматга 
етади. 
U
о
кучланиши 
нолга 
тенг 
бўлади, 
бу 
амалий 
кучайтиргични қарама - қарши ҳолатга қайта улайди. Кейин схемадаги 
жараён қайтарилади. 
Симметрик мултивибратор частотаси деб қабул қилинса 
2
1
u
u
t
t
1
T
1



f
чикмак
чикмак
чикмак
чикмак
u
U
U
U
U
ln
t










ва 
чикмак
чикмак
чикмак
чикмак
U
U
U
U
ln
2
1










f

U
+
ч и к ма к
= U
-
ч и к ма к
)
R
R
2
1
ln(
t
2
1
и



)
R
R
2
1
ln(
2
1
2
1



f
Ёки релаксацион генераторнинг генерация частотасини қуйидаги ифодадан 
аниқлаш мумкин 
)
2
1
ln(
2
1
2
1
R
R
RC
f


Генерация частотаси операцион кучайтиргичнинг таъминлаш ва тўйиниш 
кучланишларига боғлиқ бўлмаслиги сабабли ҳосил қилинадиган тебранишлар юқори 
барқарорликка эга бўлади.

Download 6,28 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish