Microsoft Word “Аналог ва рақамли электроника” фани бўйича маърузалар матни docx



Download 6,28 Mb.
Pdf ko'rish
bet48/105
Sana24.02.2022
Hajmi6,28 Mb.
#186616
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   105
Bog'liq
elektron qurilmalar sxemotexnikasi new book

Назорат саволлари 
1. Кучайтиргич асосий характеристика ва параметрлари қандай ва 
уларнинг ўзига хос хусусиятлари нимада ? 
2. Сизга қандай кучайтириш синфлари маълум ? 
3. Нима сабабли А синфига мансуб кучайтиргичда фойдали иш 
коэффициенти жуда кичик ? 
4. Нима сабабли В синфига мансуб кучайтиригич ишлаганда 
симметрик сигналнинг сезиларли шакл бузилишлари кузатилади ? 
5. АВ синфи В синфидан нимаси билан фарқ қилади ва у қандай 
схемаларда қўлланилади ? 
6. Тескари алоқа нима ? 
7. Манфий тескари алоқа нима ? 
8. Кўп босқичли кучайтиргич нима ? 


Ҳайдаров А.Ҳ. Ааналог ва ракамли электроника  
56 
Маъруза 7 таркиби Интеграл технологияда бажарилган кучайтиргичлар. 
Оперцион кучайтиргичлар, уларнинг параметр ва курсатгичлари.
Режа: 
1. Интеграл схемалар 
2. Операцион кучайтиргичлар. 
3. Операцион кучайтиргичнинг асосий характеристикалари 
4. Операцион кучайтиргичларнинг синфларга бўлиниши. 
Калит сузлар:Интеграл схема, кучайтиргич, микросъемалар, гибрид, 
аралаш, элемент, ОК, операцион кучайтиргичлар 
Мураккаблиги ёки қўлланиш соҳасидан қатъи назар ҳар қандай 
технологик жараён инсон меҳнатини енгиллатиш, машина ва механизмлар 
ишини оптимал бошқариш, экология муаммоларини ҳисобга олиб иш 
юритишни талаб этади. Автоматика ва микропроцессор техникаси 
тизимлари эса ана шундай долзарб ва муҳим масалани ҳал этишга хизмат 
қилади. 
Ҳар қандай параметрни ўлчаш ёки назорат қилишда бир қатор 
ҳолларда ўлчанаётган катталикларнинг қийматларини электрон асбоблар 
ёрдамида аниқлаш ва кузатиб бориш билан боғлиқ бўлган турли 
операцияларини автоматик равишда бажариш зарур бўлади. Бу масалалар 
микропроцессор қурилмалар ёрдамида ҳал қилинади. 
Ўлчов асбобларида, ўзгарткичларда ва технологик ўлчашлар учун 
фойдаланиладиган 
тизимларда 
микропроцессорлар 
қўлланилади. 
Бу 
қурилмаларнинг техник асоси битта кристаллда 10
3
—10
1 2
та элементи 
бўлган катта ва ўта катта интеграл схема (КИС ва ЎКИС)лар ҳисобланади. 
Кейинги пайтларда микроэлектроника ва ҳисоблаш техникасининг энг 
муҳим ютуғи КИС асосидаги микропроцессорларни яратиш ҳисобланади. 

Download 6,28 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish