Microsoft Word 2016-2-пожарка doc



Download 6,64 Mb.
Pdf ko'rish
bet123/152
Sana22.02.2022
Hajmi6,64 Mb.
#91546
1   ...   119   120   121   122   123   124   125   126   ...   152
Bog'liq
me’morchilik

Adabiyotlar: 
1. I.A.Karimov. Mamlakatimizni 2015 yilda ijti-
moiy-iqtisodiy rivojlantirish yakunlari va 2016 yilga 
mo’ljallangan 
iqtisodiy 
dasturning 
eng 
muhim 
yo’nalishlari. 2016 yil. 
2. I.A.Karimov. “Zamonaviy uy-joy qurilishi – 
qishloq joylarini kompleks rivojlantirish va qiyofasini 
o’zgartirish hamda aholi hayotining sifatini yaxshilash 
omili” mavzusidagi xalqaro konferensiyaning ochilish 
marosimidagi nutqi. 18.04.2013. Uz Report. 
3. “O programme po stroitelstvu individualnogo 
jilya po tipovim proyektam v selskoy mestnosti na 
2015 godu” Sbornik zakonodatelstva Res.Uz., 2015g. 
№ 3-4. 
4. Daronkin M i dr. Rinok ipotechnogo kedi-
tovaniye. M. Ekspert 2014g. 
 
УДК. 65.9. М-96 
ДИВЕРСИФИКАЦИЯЛАШГАН КОМПАНИЯЛАРНИНГ БУЮРТМА
ПОРТФЕЛЛАРИНИ МАТРИЦАЛИ БАҲОЛАШ УСУЛЛАРИ 
Мухаммадиев У.А. доцент (СамДАҚИ) 
В статье россмотрены вапросы матричной оценки портфеля (двухмерный график, иллюстрирующий 
стратегические позиции каждого вида деятельности диверсифицированной компании). Наиболее информа-
тивными показателями служат темпы роста отрасли, доля на рынке, долговременная привлекательность от-
расли и каторые оцениванатся при помощи матрицы.
Matrix appraisal of the portfolio is a two-measured diagram, illustrating the strategic position of each kind of the 
activity of diversified company. The most informative indicators are rates of the growth of the branch, share on the 
market , long-duration attractiveness of the branch and others. With the help of a matrix these indicators are ap-
praised. 
Компания фаолиятини баҳолашда энг кўп 
фойдаланиладиган усуллардан бири – бу 
портфелни матрицали баҳолаш ҳисобланади. 
Портфел матрицаси – бу икки ўлчамлик гра-
фик бўлиб, у диверсификациялашган компа-
ниянинг ҳар бир бизнес йўналишининг страте-
гик мавқеини намойиш этади. Стратегик вази-
ятни акс эттирувчи ҳар қандай жуфт кўрсат-
кичлар ёрдамида матрицани қўриш мумкин. 
Энг кўп фойдаланиладиган кўрсаткичлар тар-
моқнинг ўсиш тезлиги, бозор улуши, тар-
моқнинг узоқ муддатли жозибадорлиги, рақо-
батбардошликнинг кучли томонлари, бозор-
нинг ривожланиш босқичлари ва бошқа шу 
кабилар ҳисобланади. Одатда матрицанинг бир 
томони тармоқнинг жозибадорлигини бошқа 
томони эса компаниянинг тармоқдаги кучли 
вазиятини ифодалайди. Матрицанинг қуйидаги 
уч туридан кўпроқ фойдаланилади. Бу Бостон 
консультатив гуруҳи (БКГ), тармоқнинг жози-
бадорлиги – компаниянинг кучли томонлари 
(General Electric–GE) ва тармоқнинг ҳаётий 
цикл матрицаларидан иборат. Портфелни 
баҳолашнинг БКГ матрицаси тўртта квадрат-


 
Проблемы архитектуры и строительства 
2016, №2 
134 
дан иборат. БКГ матрицаси 1-расмда келти-
рилган. 
Матрица тармоқнинг ўсиш тезлиги ва бо-
зорнинг нисбий улуши кўрсаткичлари асосида 
қурилади. Ҳар бир хўжалик бирлиги ёки биз-
неслар (матрицада айлана кўринишида) квад-
ратларнинг бирида тасвирланади. Бунда айла-
нанинг ўлчами компаниянинг умумий портфе-
лидаги даромад улушини акс эттиради. 
БКГ 
услубиятига 
асосан 
дастлаб, 
тармоқнинг «юқори» ва «паст» тезлиги ихтиё-
рий равишда реал ялпи миллий маҳсулот би-
лан инфляция йиғиндисидан икки баробар 
юқори даражада олинган эди, лекин ушбу че-
гарани ҳар қандай (5%, 10% ва ҳоказо) дара-
жада 
ўтказиш 
мумкин. 
Ўсиш 
тезлиги 
иқтисодиётдаги ўсишдан юқори бизнеслар «тез 
ўсиш», иқтисодиётдаги ўсишдан паст бизнес-
лар эса, «секин ўсиш» (секин ўсиш тармоқлари 
– бу етук қариб бораётган, турғун ёки сўниб 
бораётган тармоқлар) квадратларига жойлаш-
тирилади. Юқори ва паст ўсишни бир-биридан 
ажратиб 
турадиган 
чизиқни 
камдан-кам 
ҳолларда 5% дан пастдан ўтказишга тўғри ке-
лади. 
Бозорнинг нисбий улуши - бу мос тармоқ-
ларда муайян корхонани бозор улушининг энг 
йирик рақобатчини бозор улушига нисбати 
билан аниқланади. Бунда бозор улуши сўмда 
эмас, натурал кўрсаткичларда ифодаланади. 
БКГ матрицасининг дастлабки вариантла-
рида 
юқори 
ва 
паст 
бозор 
улушлари 
ўртасидаги чегара, 1-расмда кўрсатилгани ка-
би, 1,0 га тенг сатҳдан ўтади. Чегара 1,0 га тенг 
бўлган ҳолда матрицанинг чап томонидаги ик-
ки квадратда ўз тармоғида сардор фирмалар 
(бизнеслар) акс эттирилади. Ўнг томондаги 
икки квадратдан эса, сардорларни таъқиб этув-
чи компаниялар жой эгаллайди. Уларни сар-
дорлардан орқада қолишини нисбий бозор 
улуши ифодалайди. Бозор улушининг 0,10 га 
тенг нисбати муайян фирманинг сардорларга 
нисбатан бозор улуши 1/10 эканлигини, 0,80 
тенг нисбат эса 4/5 ёки сардор фирманинг бо-
зор улуши 80% эканлигини билдиради. 
Кўпчилик портфел таҳлилчилари юқори ва 
паст бозор улушининг 1,0 га тенг нисбий улу-
шини ноўрин шафқатсиз мезон деб ҳисоб-
лайдилар, чунки ушбу вазиятда чап томонда 
жойлашган 
икки 
квадратдан 
фақат 
ўз 
тармоғида энг катта товар сотиш ҳажмига эга 
бўлган фирмалар жой олади. Айрим тад-
қиқотчилар 0,75-0,8 даражасидаги нисбий 
улушни белгилашни таклиф қиладилар. Шун-
дай бўлганда, чап квадратларда бозор мавқеи 
ҳақиқатан ҳам кучли фирмалар жойлашади 
(улар бозор сардорлари бўлмасликлари мум-
кин), ўнг квадратларда улардан заифроқ фир-
малар жойлашади. 
БКГ нинг «ўсиш улуши» матрицасини 
қуришда фирманинг амалдаги бозор улушига 
қараганда нисбий улуш тушунчасидан фойда-
ланиш аналитик жиҳатдан тўғрироқ ҳисоб-
ланади. Чунки бозорнинг нисбий улуши фир-
манинг бозордаги рақобат мавқеини аниқроқ 
акс эттиради. Нисбий улуш харажатлар нисба-
тини ва масштаб самарасини ҳам акс эттириши 
муҳим аҳамиятга эга. Йирик фирмалар кичик 
фирмаларга нисбатан пастроқ солиштирма ха-
ражатларда товар ишлаб чиқарадилар. Улар 
бундай устунликка илғор технологик ишлаб 
чиқаришнинг масштаб самараси ҳисобига 
эришадилар. 
Масалан: 
Агар бозор етакчиси «А» бозорнинг 30% га 
биз эса «В» 15% га эга бўлсак, демак бизнинг 
бозор улушимиз 0,5 га тенг бўлади. 
Агар «В» фирмаси 40%, унинг асосий 
рақобатчиси «А» фирмаси 30% бозор улушига 
эга бўлса, «В» нинг бозор улуши 1.33 га тенг 
бўлади. 
Демак ўз тармоғида 1 да юқори бозор улу-
шига эга ташкилот ўз соҳасининг етакчиси 
ҳисобланади. 
Бозор 
улуши бўйича рақобатчилардан 
камроқ улушга эга бизнеслар 1.0 дан пастроқ 
нисбий улушга эга бизнеслар қаторида жой 
олади. 
1-расм. Бозорнинг нисбий улуши. Бостон кон-
сультатив гуруҳи матрицаси. 
Лекин БКГ пастроқ нисбий харажатлар 
фақат масштаб самарасидан иборат эмаслиги-
ни исботлайди. Ишлаб чиқариш ҳажми ошиб 
борган сари билим ва тажриба ҳам ошиб бора-
ди улар пировард натижада харажатларни па-



Download 6,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   119   120   121   122   123   124   125   126   ...   152




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish