Microsoft Word 2016-2-пожарка doc



Download 6,64 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/152
Sana22.02.2022
Hajmi6,64 Mb.
#91546
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   152
Bog'liq
me’morchilik

Адабиётлар: 
1. Баратов П., Маматқулов М., Рафиков А. Ўрта 
Осиё табиий географияси. Т: Ўқитувчи, 2002. 
2. Кесь А.С. Антропогенное воздействие на 
формирование аллювиально дельтовых равнин 
Амударьи // Культура и искусство Древнего Хорез-
ма//- М., 1981. 
3. Толстов С.П. Древний Хорезм. – М: Наука, 
1948. 
4. Қурбониёзов Р. Хоразм Географияси. - Ур-
ганч, 1996. 
5. Баратов П. Ўзбекистоннинг табиий геогра-
фияси.- Т: Ўқитувчи, 1996. 
6. Андрианов Б.В. Земледелие наших предков.- 
М: Наука. 
7. Вайнберг Б.И. Изучение памятников Приса-
рыкамышской дельты Амударьи в 70-80-х годах. 
Скотоводы и земледельцы левобержного Хорезма. 
Вып.№1.- М: Наука, 1991. 
8. Ғуломов Я.Ғ. Хоразмнинг сувғорилиш тари-
хи.- Т: Фан, 1959. 
9. Собиров Қ. Хоразмнинг қишлоқ ва шаҳарлари 
мудофаа иншоотлари.- Т: Фан, 2009. 
10. Жабборов И. Юксак маданият ва ноёб 
маънавият маскани.-Т: Ўзбекистон, 2012. 
УДК: 712.03. 
АМИР ТЕМУР БОҒЛАРИ 
 
Исакова Д.
,
 
м
агистрант

Рахимов К.Д.
, п
рофессор
в.б.
(СамДАҚИ)
 
В статье освещены вопросы истории отечетвенного садоводства города Самарканда. Восстановленная в 
Темуридский период симметрично-центричная композиция в статье изложена поэтапно. Сады в период Те-
мура имели эстетическую полезность и функциональные особенности, а самое главное, в садах Темура эф-
фективно использовалась вода, что является одним из основных вопросов, которые исследуются даной 
статье. 
 
Author emphasired in the article about the history of the dometic gardening in the Timurid gardening in the 
Timurid period symmetrically-centric composition on paper the landmark. Gardens Timur period had aesthetic and 
functional features of the utility in most important gardens in Timur water was used efficiently, and this is one at the 
main tasks of which is eksplored in the scientific work. 
 
Амир Темур боғлари – 1370 – 1405 йиллар-
да Самарқанд ва унинг атрофида яратилган 
боғлардир. Сақланиб қолган маълумотларга 
асосан 14-та боғ яратилган. Бизнинг давримиз-
да улардан ўнтасини номи етиб келган. Бу: 
Боғи Баланд, Боғи Беҳишт, Боғи Давлатобод, 
Боғи 
Дилкушо, 
Боғи 
Жаҳоннома, 
Боғи 
Майдон, Боғи Нав, Боғи Чинор ва Боғи Шамол. 
Бу боғларнинг ҳар бирида сарой ва фавворалар 
мавжуд бўлган. 
Амир Темур боғлари ҳақида ўша давр та-
рихчи ва шоирларининг асарлари ҳикоя қила-
ди. Ўрта асрларда Темур боғларининг баъзи-
ларини рассомлар миниатюраларида тасвир-
лашган. Ўрта аср тарихнависи Ҳофизу Абрў 
ўзининг ёзувларида “Лойдан ясалган Самар-
қанд тош биноларга айлантирилади” деб ёзади. 
Темурнинг боғ комплекслари оддий шаҳарлик-
лар учун ҳам очиқ бўлиб, дам олиш кунлари 
шу ерда ўтказилар эди. Саройларнинг бирон-
таси ҳам бизнинг давримизгача сақланмаган. 
фақатгина уларнинг жойлари ҳақида қисқача 
маълумот бор холос. 
Боғларнинг икки хили ажратилган. Улардан 
бири “чорбоғ” кўриниши бўлиб, геометрик 
тўғрибурчакли режага эга бўлган. Боғ террито-
рияси бўйлаб оқувчи тўртта ариқ боғни тўрт 
қисмга бўлган. Боғнинг чегаралари пахса де-
вор билан ўралган. Девор бурчакларида мино-
ралар ўрнатилиб, боғ марказида сарой қурил-
ган. Боғнинг дарвозаси шаҳар томонига қара-
тилиб қурилган. 
Боғнинг иккинчи тури аниқ геометрик 
шаклга эга бўлмаган ва табиат қўйнида жой-
лашган. Боғ бурчакларида кичикроқ сарой ва 
бир неча чайлалар, шунингдек фаввора ва 
ҳовузлар қурилган. Боғларнинг бу тури турфа 
хил нафис ўсимлик ва ҳайвонот дунёсига бой 
эди. 
Такрорланган боғ яратиш ва парваришлаш 
анъаналарини Амир Темур авлоди давом эт-
тирди. Улар ичида боғчилик, шаҳарсозлик ва 
санъат билан қизиққанлари Шоҳрух, Улуғбек 
ва Бобур эди. 

Download 6,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   152




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish