Мевачилик асослари doc


 Мева экинларининг гуруҳланиши



Download 1,44 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/137
Sana21.02.2022
Hajmi1,44 Mb.
#36428
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   137
Bog'liq
Мевачилик асослари Останакулов 2 copy(2)

 
1.2. Мева экинларининг гуруҳланиши 
 
Таянч иборалар – гуруҳланиш, мева, резавор мева, уруғли мева,данак 
мева, ёнғоқ мева, цитрус мева, субтропик мева, тропик мева, дарахт, 
бута, чала бута, ўтчил, гул тузилиши, ўз-ўзидан, шамол ёрдамида, 
ҳашоратлар ёрдамида чангланиш, кўп йиллик. 
Экиладиган мева, резавор-мева экин турлари морфологик белгилари, 
биологик хусусиятларига қараб қуйидаги гуруҳларга бўлинади (5-жадвал); 
- уруғли мева экинлари; 
- данакли мева экинлари; 
- ёнғоқли мева экинлари; 
- резавар-мевали экинлар; 
- субтропик мевали экинлар; 
- цитрус мевали экинлар; 
- ҳар хил тропик мевали экинлар. 
Хўжаликда фойдаланилишига қараб бодомни ёнғоқмеваларга 
киритиш мумкин. 
Ер устки қисмининг тузилиши, ҳосил бериши, узоқ яшаши ва бошқа 
белгиларига кўра, мева ва резавор-мева ўсимликларини дарахт, бута, чала 
бута ва кўп йиллик ўтчил ўсимликларга бўлинади. 
Мева дарахтларининг ер устки қисми битта поядан – танадан иборат. 
Улар баланд бўйли, ёғочи пишиқ бўлиб, тез шохлайди ҳамда мўл ҳосил 
беради, лекин кечроқ ҳосилга киради. Уларнинг эккандан то ҳосилга 
кириб, сўнг қуригунча ривожланиш цикли узоқ давом этади. 


15 
Буталар мевали ўсимликлар бўлиб, катта туп шаклида ўсади, деярли 
бир хил йўғонликдаги бир қанча новдаси бўлади. Крижовник, смородина 
ва ҳоказолар шу гуруҳга киради. 
5-жадвал. 
Мева ва резавор-мева экинларининг оила, туркум ҳамда турлари 
Экин 
Ботаник 
Гурухи 
Тури 
оиласи 
тури 
Уруғ 
мевали 
экинлар 
Олма 
Нок 
Беҳи 
Дўлана 
Ирғай 
Четан 
Мушмула 
Rosaceae 
-/--/- 
-/--/- 
-/--/- 
-/--/- 
-/--/- 
-/--/- 
Malus domestica Borkh. 
Pyrus communis L. 
Cydonia ablonga Mill. 
Crataegus pontica C. 
Cjtoneaster Medie 
Sorbus turkestanica L. 
Mespilus L. 
Данак 
мевали 
экинлар 
Ўрик 
Шафтоли 
Бодом 
Олхўри 
Олча 
Гилос 
Жийда 
Қизил 
-/--/- 
-/--/- 
-/--/- 
-/--/- 
-/--/- 
-/--/- 
Elaegnaceae 
Cornaceae 
Armeniaca vulgaris Lam. 
Persica vulgaris Mill. 
Amigdalus communis L. 
Prunus domestica Mill. 
Cerasus vulgaris Mill. 
Cerasus avium L. 
Elaegnus angustifolia L. 
Cornus maas L. 
Ёнғоқ 
мевали 
экинлар 
Ёнғоқ 
Пекан 
Писта 
Yuglandaceae 
Yuglandaceae 
Anacardiaceae 
Yuglans regia L. 
Carya 
Pistacia vera L. 
Цитрус 
мевали 
экинлар 
Апельсин 
Лимон 
Мандарин 
Грейпфрут 
Бигарадия (аччиқ апельсин) 
Трифолиата 
Rutaceae 
-/--/- 
-/--/- 
-/--/- 
-/--/- 
-/--/- 
Citrus sinensis L. 
C. limon L. 
C. reticulata Blanco. 
C. paradisi Mach. 
C. aurantim L. 
Poncirus trifoliata L. 
Субтропик 
мевали 
экинлар 
Анор 
Анжир 
Тут 
Хурмо 
Чилонжийда (Унаби) 
Зайтун 
Punicaceae 
Moraceae 
Moraceae 
Ebenaceae 
Rhamnaceae 
Oleaceae 
Punica granatum L. 
Ficus L. 
Morus alba L. 
Diospyros kaki L. 
Ziziphus Mill. 
Olea europea L. 
Резавор 
мевали 
экинлар 
Қулупнай 
Малина ва маймунжон 
Крижовник 
Смородина 
Актинидия 
Rosaceae 
Rosaceae 
Saxifragaceae 
Saxifragaceae 
Actinidiaceae 
Fragaria grandiflora Duch. 
Rubus idaeus L. 
Grossularia reticulata. 
Ribes nigrum L. 
Actinidia Linde. 
Ҳар 
хил 
тропик 
мевали 
экинлар 
Банан 
Киви 
Ананас 
Манго 
Қовун дарахти 
Нон дарахти 
Хурмо палмаси 
Авокадо 
Bananaceae 
Actinidiaceae 
Bromeliaceae 
Mangiferaceae 
Caricaceae 
Moraceae 
Lauraceae 
Musa balbisana 
Actinidia chinensis 
Ananas comosus 
Mangifera 
Carica papaya Z 
Artocarpus luter. 
Phoenix dacfylifera 
Persea americana 


16 
Чала буталар новдасининг фақат пастки қисми ёғочлашган, юқори 
қисми қишда қуриб қоладиган ўт ўсимликлардир. Уларнинг ер устки 
қисми 2 йил яшаб кейин қурийди. Илдизи эса кўп йил яшайди. Бу гуруҳга 
малина, черника ва бошқа резавор-мева ўсимликлари киради. 
Кўп йиллик ўтчил ўсимликларга земляника, клюква ва қулупнай 
киради. 
Ўзбекистон шароитида мева дарахтлари жуда катта бўлиб ўсади. 
Ёнғоқ, олма ва ўрикнинг кучли ўсадиган навларининг баландлиги 10-15 м 
га, шох-шаббасининг кенглиги 11-13 м га, танасининг айланаси 150-180 
см га етади. Новдалари баъзи йилларда 1 м дан ортиқ ўсиши мумкин. 
Илдизи бақувват бўлиб, айрим навлариники ерга 6,5 м гача чуқур кириб, 
ён томонга 12 м ва ундан ҳам кўпроққа тарқалади. Мева ва резавор-мева 
ўсимликлари поликарп бўлиб, бутун ҳаёти давомида бир неча марта 
гуллайди ва ҳосил беради. Шу хусусияти билан фақат бир марта ҳосил 
берадиган монокарп ўсимликлардан фарқ қилади. 
Мева ўсимликлари бир уйли, гули икки жинсли (олма, нок, олча ва 
бошқалар); бир уйли, лекин гули айрим жинсли (ёнғоқ, пекан, пиндик ва 
бошқалар); икки уйли, гули айрим жинсли (писта, анжир, қулупнай ва 
бошқалар) бўлади. Мева ўсимликларининг деярли ҳаммаси асаларилар, 
айримлари (пиндик, ёнғоқ, писта) шамол ёрдамида чангланади. 
Мева ва резавор-мева ўсимликлари турли вақтда ҳосилга киради. Бу 
уларнинг тури, навига, пайвандтагига, экологик шароит ва қўлланган 
агротехника усулларига боғлиқ. Ҳосилга кириш вақтига қараб, ўсимликлар 
эрта ва кеч ҳосилга кирадиган турларга ажратилади. Ҳар бир навнинг ҳам, 
ўз навбатида, эрта ва кеч ҳосилга кирадиган турлари бор. Кенг тарқалган 
мева ўсимликларининг ҳосилга кириш ва яшаш даври 6-жадвалда 
берилган. 
Маълумотларга кўра, қисқа танали мева дарахтлари узун 
таналиларга қараганда 2-4 йил олдин ҳосилга киради, лекин уларнинг 
яшаш даври қисқа бўлади. Одатда, эрта ҳосилга кирадиган турлар кеч 
кирадиганларга қараганда камроқ яшайди. Масалан, олма Ренет 
Симиренко нави 4-5 йилдан кейин ҳосилга киради, 30-ёшга етганда эса, 
унинг асосий шохлари қурий бошлайди. Кандиль Синап 9-11 йилдан 
бошлаб ҳосилга кирса-да, лекин 45-50 ёшга борганда ҳам бақувват бўлади. 
Мева ва резавор-мева ўсимликларининг муҳит шароитига талаби ҳар 
хил бўлади. Уларнинг баъзилари мўътадил ҳудудларда ўзини яхши ҳис 
қилса, бошқалари кўп иссиқни ва вегетация даври узоқ бўлишини талаб 
қилади. 
Баъзи мева ва резавор-мева ўсимликларининг илдиз тизими бақувват 
ва ерга чуқур таралгани учун улар қурғоқчиликка анча чидамли бўлади. 
Буларнинг баъзилари шағалли ва қумли ерларда яхши ўсса, бошқалари 
унумдор ерни талаб қилади. 
Вегетация даврининг узунлиги, ёруғлик ва иссиқликнинг кўплиги, 
тупроқларнинг унумдорлиги, суғориш ва юқори агротехника қўлланилиши 


17 
республикамизда бошқа ўрта минтақа давлатларига қараганда кучли 
ривожланиши ҳамда мўл ҳосил беришини таъминлайди. 

Download 1,44 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   137




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish