Мевачилик асослари doc



Download 1,44 Mb.
Pdf ko'rish
bet119/137
Sana21.02.2022
Hajmi1,44 Mb.
#36428
1   ...   115   116   117   118   119   120   121   122   ...   137
Bog'liq
Мевачилик асослари Останакулов 2 copy(2)

Манго – энг кўп тарқалган тропик ўсимлик. Ҳиндистонда манго 877 
минг гектарга экилиб, барча боғ майдонларини – 70% ни ташкил қилади. 
Ҳар йили 2 млн тонна манго меваси етиштирилади. 
Мангонинг гуллаши ва меваларининг пишиши навига ва ўстириш 
шароитига қараб ҳар хил. Масалан, Ҳиндистонда гуллаши феврал-апрел 
ойига ва меваларини пишиши май-июн ойларида кузатилади. 
Манго – кучли ўсувчи (10-30 м), узоқ яшайдиган (100 йилгача ва 
ортиқ) ва доимий яшил ўсимлик. Мева тугишида солкашлик кузатилади. 
Меваларининг ўртача оғирлиги 0,2-0,4 кг, йирик меваларининг оғирлиги 4 
кг гача бўлади. Меваларининг шакли узунчоқ-юмалоқ, ён томони енгил 
қисилган. Мева эти сариқ ёки сафсар рангда, мева ичида бир дона йирик, 
ясси, тукчалар билан қопланган уруғи бўлади. Меваси хушхўр, нордон-
ширин, шафтоли мазасини эслатади лекин, ўзига хос ҳидли. 
Манго мевасининг таркибида – 76-80 % сув, 11-20 % шакар, 0,5 % 
оқсил, 0,2-0,5 % органик кислоталарва С, В витаминлар сақлайди.
Манго Ҳиндистондан ташқари Веъетнам, Бирма, Хитой, Покистон, 
Индонезия, Египет, Бразилия, Мексика давлатларида ҳам ўстирилади. 
Ҳиндистонда мангонинг 150 дан, Индонезияда 90 дан ортиқ навлари 
учрайди. Энг кенг тарқалган навлари қуйидагилар – Альфонсо, Мульгоба, 
Ирван, Сандерша, Кент, Ходен, Гадонг. Айниқса, Альфонсо нави кўп 
экилиб, мевалари йирик, серсув, хушбўй, ширин бўлиб янгилигича 
истеъмол қилинади. Ҳиндистонда мангонинг тўла пишган меваларидан 
шарбат тайёрланиб, дунёнинг кўпгина мамлакатларига экспорт қилинади. 
Манго мевалари ташишга унча яроқсиз, фақат эҳтиёт чораларини 
кўриб ташиш мумкин. Оддий шароитда манго меваларини 5 кунгача ва 
махсус жиҳозланган – совутгичли хоналарда 21-30 кунгача сақлаш 
мумкин. 
Ўзбекистон бозорларида юқорида келтирилган тропик мева 
турларини кўплаб учратиш мумкин. Кейинги пайтларда бозорларга 
булардан ташқари яна тропик меваларнинг айрим турлари кириб келмоқда.

Download 1,44 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   115   116   117   118   119   120   121   122   ...   137




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish