Metodologiyasi o z b e k I s t o n r e s p u b L ik a s 1


bet138/269
Sana14.07.2022
Hajmi
#798689
1   ...   134   135   136   137   138   139   140   141   ...   269
Bog'liq
Tarix fani metodologiyasi

d o s h li k , 
tarixiy ta q d ir jaray o nin i o n g im iz, q albim iz va tafak- 
I c u r im iz
orqali o‘tkazib, vorislik hissini tu y gan im iz sayin konkret 
cu nXS t a q d ir i, 
zam on va m akon qiyofasi ko‘zga yorqinroq tash la- 
n a d i I n s o n , 
zam on va m ak on nin g yaxlit qiyofasi to'laligicha bu- 
tu n s a l m o g ‘i 
bilan gavdalanadi. Inso n m a’naviyati, un in g shak- 
lu s h a m o y i l i
orqali qaysidir darajadagi tarixiy voqelik va taqdirga 
d a x ld o r lik
aniqlanadi. T arixni o 'rg an ish d a m u a rrix larim iz san a- 
la r 
va voqealarni tah lil etish bilan birga, u larn in g o rtid a turgan 
ta q d ir la r , 
kechinm alar, ruhiyatlar, m a n fa atlar va hokazolar gir- 
dobida ham yasham og'i kerak. A n a sh u n d a tarixi haqidagi fik ri- 
m iz, xulosam iz asosli, so‘zim iz ta ’sirli, g 'oyalarim iz yashovchan 
bo'ladi»1.
Tarixiy bilish avtonom xususiyatga ega bo'lib, falsafiy mak- 
tablar va falsafiy yo'nalishlarning ta’sirin i bilvosita va shartli ra­
vishda (zaruriy holatlarda) qabul qilishi m um kin. Falsafa tarix 
faniga bilishning uslublari va yondashuvlarinigina berishi m u m ­
kin. Tarixchilar ko'p hollarda falsafiy y o 'n alishlar va u larning m o ­
hiyatini tarix fanida tadqiqotlarida keng ravishda qo'llam aydilar va 
shu sababli u larning uslublarni tan lashi ko'p hollarda erk in -em - 
pirik (tajribadan kelib chiqqan holdagi) xususiyatga ega bo'ladi.
K o'pincha tarix ch ilar tadqiqot uslublarini tan lash d a eklektik 
uslubda ham yondashadilar, ya’ni tan lan g an uslublarning qanday 
falsafiy m ak tablar va yo'nalishlarga m ansubligini e ’tiborga o lm a- 
gan holda tarixiy tadqiqot uchun z a ru r bo'lgan tadqiqot uslubla­
rini tan lab oladilar va tadqiqotlarga jalb etad ilar va bun da asosiy 
m aqsad tadqiqot jarayonida erishiladigan natijaga qaratiladi. B un- 
dan shuni anglash m u m k in ki, ta rix ch ilar falsafaning u yoki bu 
yo'nalishiga q a t’iy rioya etishga m ajburiyat his etm aydilar. S hun- 
ga ko'ra tarix fani kum ulyativdir, ya’ni u eskirgan uslublarni chet- 
ga surib qo'ym aydi va tadqiqot uslublarini doim iy ravishda yan- 
gilari bilan to 'ld irib boradi. Tabiiyki, agar tarixchi falsafa fanidan 
ham ch u q u r bilim ga ega bo'lsa, u tadqiqot yo'nalishlari va uslub-
1 Tarix falsafasining nazariy asoslari. 37-b.
183


larn i ta n la sh va tad q iq o tg a ja lb etishd a k o 'p ro q natijaga erishish 
m u m k in , sh u n in g u ch u n b ir q ato r yirik ta rix c h ila r falsafa sohs^i 
H?. h a;:i k a tia m uvaffaqiyatlarga erish g an lar. Ayni vaqtda tarix ­
ch i falsafan in g u yoki bu ta m o y illarin in g eng nozik jih atlarig a- 
ch a e ’tib o r q aratm ay d i, c h u n k i bu falsafa fa n in in g xususiyatlarini 
o 'zid a aks ettira d i va ta rix ch i u lard a n faqat tad q iq o t uch u n va o ‘z 
ilm iy tad q iq o t m av zu sin in g m a zm u n id a n kelib ch iq qan holda- 
g in a z a ru r b o ‘lg anlari va sam arali h iso b la n g an larin i olishi m u m ­
kin. S h u n d an kelib c h iq q a n holda quyida ta rix fan in in g rivojlani- 
shi u ch u n jid d iy ta ’sir ko‘rsatgan b ir q ato r falsafiy yondashuvlar va 
falsafiy uslublar h aq id a so‘z yuritiladi.
Shu o ‘rin d a 0 ‘zb ek isto n R espublikasi B irinch i P rezidenti
I.A .K arim o v n in g «Yuksak m a ’naviyat — yengilm as kuch* asarid a- 
gi quyidagi fik rlari a lo h id a e ’tiborga m olikdir:
— 
«A lbatta, b u n d ay falsafiy y o n dash u v larn in g h a r biri o ‘z 
d avridagi m avjud siyosiy-ijtim oiy vaziyat, h u k m ro n m a fk u ra, 
ja m iy a tn in g huquqiy va m a d an iy saviyasi, tu rli sotsial g u ru h va 
to ifa la rn in g q a ra s h la rin i ifoda etishga x iz m at qiladi.
Ijtim oiy ta ra q q iy o tn in g turli d av rlarida bun d ay b ah slar so f 
n azariy m asala d o irasid a n chiqib, m a ’lum b ir tu z u m yoki dav- 
la tn in g rasm iy m a fk u ra si m a q o m in i h am olgan. B uning tas- 
dig ‘in i u zo q q a b o rm a sd a n yaqin ta rix im iz d a - sho‘ro zam o n id a 
m aterialistik q a ra s h n i u stu n q o ‘yish natijasida m ateriya b irlam - 
ch i, ong esa ik k ila m c h i, degan ta m o y iln in g h u k m ro n dunyoqa- 
rash darajasiga k o 'ta rilg a n i, b u n in g oqib atid a in s o n n in g m a ’naviy 
q ad riy a tla ri, ay niqsa, u n in g m illiy va d in iy tuyg‘ulariga bepisand 
q arab kelingani m iso lid a h a m ko‘rish m u m k in .
U shbu m asalaga c h u q u rro q va atro fiich a n a z a r tashlaydigan 
b o 'lsak , avvalo sh u n i ay tish kerakki, bu ko‘h n a dunyo, biz yasha- 
yotgan hayot yagona, yaxlit b ir voqelikdir. S h unday ek an , m o d ­
diy ehtiyojlarni in s o n n in g ru h iy o lam iga q a ra m a -q a rsh i q o ‘yish, 
u la rn in g b irin i u stu n d eb bilgan holda, tirik lik n in g asosiy m aqsa- 
di sifatida q abu l qilish q a n d ay d ir biry o qlam a q arash ifodasi, deb 
ay tsak, xato b o ‘lm aydi.



Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   134   135   136   137   138   139   140   141   ...   269




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish