Менга берилган материални ўзбек тилига таржимон қилганимда рус сўзларининг айримларини қуйидаги таржима қилиб ишлатганман



Download 7,79 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/213
Sana19.04.2022
Hajmi7,79 Mb.
#563588
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   213
1.ТЕЛЕВИДЕНИЕНИНГ ҚИСҚАЧА АСОСЛАРИ
 
Телевидениенинг механик тизимдан электронга, оқ–қорадан 
ранглига, аналогдан рақамлига ўтишига 100 йилдан ортиқ вақт 
ҳамда катта ҳажмдаги ақлий ва молиявий харажатлар талаб 
этилган. Шунинг учун ҳам телевидениеда, худди бошқа техник 
тизимлардаги каби эски ва янги авлодларнинг ўзаро 
мутаносиблиги талаб қилинган. Шундай экан, оқ – қора 
телевидениедан ранглигига ўтишда дунёда нафақат кўп миқдорда 
оқ - қора телевизорлар паркини ҳисобга олиш, балки бутун 
бошли оқ-қора телевидение инфратузилмаси: узатгичлар, 
радиорелей, кабель ва сунъий йўлдош узатиш тизимлари қайта 
яратилган. Рангли телевидениени узатувчи ва канал ҳосил 
қилувчи 
мосламалар 
оқ-қора 
телевидение 
асосида 
шакллантирилган. Шу сабабдан, янги яратилаётган тизимлар оқ-
қора телевидение негизида яратилиши ва мавжуд тизимларга 
ҳалал бермасдан ишлаши талаб қилинган. Юқоридагиларни 
инобатга олган ҳолда, замонавий рақамли телевидение аналог 
телевидение негизида яратилганлини таъкидлаш мумкин. 
Шундай экан, рақамли телевидение тизимини қуриш омилларини 
тушуниш 
учун 
телевидениенинг 
асосий 
принцип 
ва 
стандартларига тўхталиб ўтамиз. 
1.1.Телевидениенинг қисқача тарихи
“Телевидение” (узоқдан кўриш ёки масофадан кўриш) 
атамасини илк бор рус ҳарбий муҳандис–электриги К.Д. Перский 
1890 йилда Парижда бўлган халқаро конгрессда ишлатган. 
Телевидениенинг негизида учта физик жараён ётади: 
-
ёруғлик энергиясини электр сигналга айлантириш
-
алоқа каналлари орқали сигналларни узатиш ва қабул 
қилиш; 
-
узатилган электр сигнални тиклаш ва дастлабки оптик 
тасвирга айлантириш. 
Оптик тасвирни электр энергиясига айлантириш учун турли
фотоэлементлар ва фотоузгартиргичлар ишлатилади. Агар бир 
дона фотоэлемент ишлатилса, унинг чиқишидаги кучланиш 


12 
саҳнанинг ўртача ёруғлигига тенг бўлади ва ҳеч қандай тасвир 
юзага келмайди. Шунинг учун фотоэлементларнинг миқдори кўп 
бўлиши лозим, ва улар қанча кўп бўлса, тасвир сифати шунча 
юқори бўлади. Узатиш стандартига кўра, фотоэлементлар сони 
550 мингтага яқин бўлиши лозим. Табиийки, бу сигнални узатиш 
учун ҳеч қачон 550 мингта каналдан фойдалана олмаймиз. 
Шунинг учун сигналларни битта канал бўйлаб кетма-кет 
узатилади. Бундай узатишни 

Download 7,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   213




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish