Менга берилган материални ўзбек тилига таржимон қилганимда рус сўзларининг айримларини қуйидаги таржима қилиб ишлатганман


 Рақамли телеэшиттириш қабул қилувчи



Download 7,79 Mb.
Pdf ko'rish
bet184/213
Sana19.04.2022
Hajmi7,79 Mb.
#563588
1   ...   180   181   182   183   184   185   186   187   ...   213
 
8.1. Рақамли телеэшиттириш қабул қилувчи 
қурилмаларининг асосий узеллари ва блоклари
8.2-расмда DVB-T қабул қилгичининг умумлаштирилган 
ташкилий чизмаси кўрсатилган. DVB-T стандарти сигналлари 
ўтказиш полосаси 8 МГц ва тизим такт частотаси f
т
, тахминан, 


347 
9,14 МГц 
га тенг
 
бўлган метр ёки дециметр канналларида 
узатилади. 
Метрли 
тўлқин 
ёки 
дециметрли 
тўлқин 
диапазонларида частота полосаси 7 МГцга тенг бўлган 
мамлакатларда, сигналга худди шундай ишлов берилиши 
мумкин, фақат тизим такт частотаси 8 МГцгача пасайтирилади. 
Агар интерференция жараёнида аксланаётган сигналлар ҳисобига 
бир нечта ташувчи сигналлар қийматлари камайсалар,
бу қабул 
қилинаётган тасвирнинг сифатини деярли бузмайди. Баъзида 
ретрансляция ўрнига битта дастурни битта канал бўйлаб бир неча 
узатгичлар орқали узатиш мумкин.
8.3-расмда DVB-T нинг анча аввалроқ чиққан қабул 
қилгичларининг ташкилий чизмаси келтирилган. Антеннадан 
келаётган 
сигнал 
дециметрли 
тўлқинларнинг 
каналлар 
селекторига (КС) келиб тушади. У тузилиши бўйича оддий 
телевизор селекторига жуда ўхшайди, бироқ нисбатан яхши 
кўрсатгичларга эга (масалан: TD1344 PHILIPS фирмаси 
селектори). Замонавий телевизорларда уни бошқариш учун 
частота синтези услуби қўлланилади. Селектор иккита симли 
рақамли I2C шинаси орқали телевизорни бошқариш процессори 
(ТБП) билан боғланган. Селектор чиқишида сигнал спектри 
ўртача частотага 36,125 МГцга айлантирилади (биринчи ўрта 
частота).
Зарурий танловни таъминлаш учун иккита кетма-кет 
уланган 
махсус 
акустик 
тўлқин 
ўзгартирувчи 
(АТЎ) 
фильтрларидан 
фойдаланилади. 
Масалан: 
INFINEON 
фирмасининг X7250d фильтрлари). Фильтрлар орасига уларнинг 
сўнишининг ўрнини тўлдирувчи кучайтиргич ўрнатилган.


348 
8.4-расм. DVB-T сигналини декодлаш ташкилий чизмаси. 
8.5-расм. DVB-T стандартидаги бир вариант қабул қилувчи 
қурилманинг ташкилий чизмаси 
Фильтрациядан сўнг сигнал оралиқ кучайтиргич (ОрК) ва 
иккинчи аралаштиргичнинг микросхемасига ўтади. PHILIPS 
фирмаси бунинг учун TDA9829T микросхемасини ишлаб 


349 
чиқарган. SIEMENS фирмаси эса худди шундай функцияларни 
бажарувчи 
TDA6190 
микросхемасини 
ишлаб 
чиқарган. 
Микросхемаларда демодулятор, ташқи контурга эга кучланиш 
билан бошқариладиган генератор (КБГ) қўлланган бўлиб, у оддий 
ОрК даги каби оралиқ частотанинг иккиланган қийматига 
созланмаган, 
балки 
аралаштиргич 
режимида 
ишлаётган 
демодулятор чиқиши каналининг иккинчи оралиқ частотаси 
функциясини бажарувчи айирма 7,225 МГц частотага созланган. 
Бундай оралиқ частота сигналида ҳам юқори, ҳам қуйи ён 
полосалари, яъни рақамли сигналнинг тўлиқ спектри сақланиб 
қолади. Оралиқ частотани кучайтириш микросхемаси КБГ 
частотаси созлаш учун киришга эга, бу демодулятор 
микросхемаси чиқишларидан биридаги махсус бошқарувчи 
кучланиш томонидан таъминланади.
ОрК 
чиқишидан 
сигнал, 
аксланган 
канални 
пасайтирувчи,полоса фильтри ПФ1 орқали ўтиб, самарали саккиз 
разрядли АРЎга келиб тушади. АРЎ мустақил элемент ёки OFDM 
демодулятор микросхемаси таркибида бўлиши мумкин. АРЎ 
чиқишида кучайтиришни автоматик бошқариш (КАБ) каскади 
қўшилган ва у АРЎ характеристикаси бутун таркибини бир хил 
ишлатилишини таъминлайди. Қўшимча каскадга бошқарувчи 
сигнал амплитуда ўлчагичи (ИА) орқали кейинги рақамли 
узеллардан келиб тушади. АРЎ чиқишида иккинчи рақамли 
оралиқ фильтри (ПФ2) ўрнатилган ва у номинал ўтказиш 
полосадан ташқарида ётган сигнал ташкил этувчиларини 
йўқотади(фильтрлайди).
ПФ2 фильтр чиқишида I ва Q комплекс сигналларни 
шакллантиргич ўрнатилган. Бунинг учун намунавий сигналлар 
квадратуравий ташкил этувчиларидан фойдаланилади ва улар 
ишлов берилаётган рақамли сигналга кўпайтириладилар.
Намунавий сигнални синхронизацияси учун, TPS детектори 
томонидан ажратиладиган, узатиш параметрлари сигналидаги 
(УзПС) маълумотлар ишлатилади.

Download 7,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   180   181   182   183   184   185   186   187   ...   213




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish