Менга берилган материални ўзбек тилига таржимон қилганимда рус сўзларининг айримларини қуйидаги таржима қилиб ишлатганман


 Кбит/с; сигнал кечикиши 50 мсекундни ташкил қилади



Download 7,79 Mb.
Pdf ko'rish
bet84/213
Sana19.04.2022
Hajmi7,79 Mb.
#563588
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   213
64 Кбит/с; сигнал кечикиши 50 мсекундни ташкил қилади.
Модомики, ҳозирги вақтда MPEG-1 стандарти видеокузатув 
тизимларида чекли равишда бўлса хам қўлланар экан, фақат 
Layer-3 
форматини кўриб чиқиш билан чекланамиз. Формат 
ҳозирги 
кунда 
компьютерларда 
мусиқани 
сақлаш 
ва 
аудиомаълумотларни эшитиш учун энг оммалашган формат 
ҳисобланади. Қисқартирилган вариантда уни 
«MP3»
деб 
номлашади ва кенгайтмаси «.mp3».
Ҳозирги вақтда MP3, овозли ахборотни йўқотишлар билан 
кодлашнинг форматларидан, энг кенг тарқалгани ва оммабопи 
ҳисобланади. У файллар алмашинув тизимларида мусиқа 
асарларини баҳолаш учун кенг қўлланилади. Формат деярли 
барча оммабоп операцион тизимларда, мавжуд портатив аудио-
плеерларда, шунингдек, замонавий мусиқа марказлари ва DVD-
плеерларнинг барча моделларида қўлланади.
Аввалги 
қатламлардан 
фарқли 
Layer-3 
да 
модификацияланган ДКЎ (МДКЎ) ишлатилган. Бу овоз 
сигналларини, сиқилмаган рақамли сигнал каби,сифатни сақлаб 
қолган ҳолда 6-8 баробар сиқиш имконини берди. Бунда сиқиш 
тезлиги Layer 2га нисбатан 24 баробарга ва маълумотларни 
пакетлаш тезлиги эса 8 марта камайган.
MP3 форматида йўқотишлар билан сиқиш алгоритми 
қўлланилади, у оригиналга яқин тикланишлар сифатини 
таъминлаш ва ёзувни, эшиттиришдаги зарур бўлган маълумотлар 
ҳажмини, сезиларли камайтириш учун ишлаб чиқилган. Бунда 
ўрта битрейт 128 кбит/с бўлганда тахминан 10 марта сиқиш 
таъминланади. Сиқиш омили овоз оқимининг кўпгина 


149 
одамларнинг эшитиш қобилияти фарқламайдиган айрим 
қисмларининг ташлаб кетишга асосланган. Бу усул қабул 
қилишни (эшитишни) кодлаш дейилади. Бунда биринчи босқичда 
қисқа вақт оралиқлари учун кетма-кетлик кўринишида овоз 
диаграммаси тузилади, ундан сўнг инсон қулоғи фарқламайдиган 
маълумотлар ўчириб ташланади ва қолган маълумотлар 
жамланган кичик (компакт) ҳолда сақланади. Ушбу ёндашув 
расмларни JPEG форматида сиқишда қўлланиладиган сиқиш 
усулига ўхшайди.
4.14-расм. MP3 кодерининг умумий ташкилий чизмаси 
4.14- расмда кўрсатилган кодекнинг умумлаштирилган 
ишлаш тузилмасини кўриб чиқамиз.
Частота дискретизацияси 48 кГц бўлган овоз сигналининг 
16 разрядли кириш саноғи аудиокодек киришга келиб тушади ва 
бу ерда улар 32 субполосали ташкил этувчиларга бўлинади. 
Ишлов бериш овозли сигналнинг 1152 саноғига эга аудиокадрлар 
орқали амалга оширилади. Ҳар бир аудиокадр 24 мс давом этади. 
Барча 32 субполосаларнинг ўзгармас кенглиги F = 
f
д
/(2
n
) га эга 
бўлади, бу ерда 
f
д
— овоз сигналининг дискретизация 
частотаси, 
п 
— 750Гц тенг бўлган субполосалар сони.
Фильтрлашдан сўнг, ҳар бир субполосадаги овоз 
сигналлари 
саноқлари 
блокларга 
йиғилади, 
масштабланади(нормаллаштирилади) ва модификациялашган 
дискрет-косинус ўзгартириш (МДКЎ) билан ишлов берилади. 


150 
Ушбу ўзгартириш натижасида сигнал вақт бирлигидан частота 
бирлигига ўтади. Натижада сигнал энергиясининг спектрал 
ташкил этувчилари бўйича тақсимланишини характерловчи 
МДКЎ 
коэффициентлари 
шакллантирилади

МДКЎ 
спектрининг хусусияти шуки, унинг асосий энергияси юқори 
бўлмаган паст частотали худудда гуруҳланади, қолган 
оралиқларда коэффициентлар кичик ёки 
0
га тенг. Ундан сўнг 
ушбу коэффициентлар кодек сиқиш коэффициентини ошириш 
учун квантланади (маълум қийматларга бўлинадилар ва яқин 
сонгача яхлитланадилар) ва сўнгра кодланади. Ҳар бир 
субполосадаги масштаблашда 18та саноқдан овоз сигналининг 
максимал қийматлиги олинади ва у субполосали танловнинг 
масштабли коэффициенти SCF (Scale Factor) деб номланади. 
Кодекда 32 та масштабли коэффициент ишлатилади ва ҳар бири 
36та саноқдан иборат овоз сигнали блоки яна ўз навбатида учта 
майда блокчаларга бўлинади ва улар 

Download 7,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   213




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish