273
узатгичлардан фойдаланмасдан бир неча кам қувватли
узатгичларни қўллаб, битта частотада ишлатиб, катта туманларда
эшиттиришларни қамраб олиш мумкин.
Бир частотали
тармоқларнинг барча узатгичлари бир хил сигналларни
узатадилар ва GPS сунъий йўлдошлар орқали олинадиган
ниҳоятда аниқ вақт сигналлари ёрдамида аниқ
синхронизация
қилинадилар.
6.16-расм. DVB-Н бир частотали тармоқ варианти
Қамраб олиш зонасини кенгайтириш ва мураккаб
шароитларда (бинолар ички қисмларида, автомобилларда) қабул
сифатини
ошириш
учун
қўшимча
ретрансляторлар
ишлатилишлари мумкин. Бундай турдаги тармоқ баъзида юқори
зичликка эга бир частотали тармоқ деб ҳам номланадилар
.
Агар DVB-Н сигналлар учун мультиплексирланган тўлиқ
оқим заҳираланган бўлса, тармоқларни режалаштиришда кўп
имкониятлар пайдо бўлишига олиб келади. Бундай тармоқ бир
неча вилоятларнинг бир частотали тармоғидан иборат бўлса,
уларнинг ҳар бирида шахсий частота белгилари қўлланишлари
мумкин.
Ҳар бир вилоят учун SFNнинг
максимал кодлаш тезлиги
қиймати,
тармоқнинг
ҳимоя
интервали
ва
географик
жойлашишларга боғлиқ, одатда қамров ўнлаб километрларни
ташкил етади. Агар SFNни бирор бир вилоятда қабул қилиши
мураккаб ёки деярли мумкин бўлмаган жойларида, GPS ёрдамида
синхронизацияланган бир неча қўшимча узатгичлар қўлланиши
мумкин.
Шуни қайд этиш керакки, DVB-Н тармоқда
узатгич
274
қувватлари ва антенналарнинг баландлиги одатий рақамли
телеэшиттиришларнинг ер усти DVB-Т тармоқларига нисбатан
кам бўлади. Шу сабаб мобиль терминал киришида сигналнинг
нисбатан катта қийматини таъминлаш учун синхронизацияланган
асосий узатгичларнинг сони кўп бўлиши керак. Бундай тармоқ
юқори зичликка эга бир частотали тармоқ
деб номланиши
мумкин. Бундай тармоқнинг таннархи, анъанавий DVB-Т ер усти
рақамли телевизион эшиттириш тармоғи нархидан қиммат
бўлади, бироқ битта мультиплексирланган оқимда таклиф
этилаётган хизматлар сони ҳам тахминан 10 баробар кўп бўлади.
DVB-Н тизими DVB-Т билан битта частота спектрида
биргаликда ишни ташкил этиш имконини беради (6.17-расм).
6.17-расм DVB-Н билан DVB-Т тармоқларнинг биргаликда
қўлланилиши
DVB-Т узатгичларининг тармоғи бир вақтда
DVB-Н ва
DVB-Т терминалларига хизмат кўрсатади. Бироқ бунда мавжуд
DVB-Т тармоғи шундай лойиҳалаштирилган бўлиши керакки,
токи бинолар ичидаги портатив қабул қилгичларда ҳам қабул
таъминлансин,,яъни DVB-Т тармоғи хизмат кўрсатиш мақсадида
биноларнинг ичида жойлаштирилган портатив қабул қилгичлар
томонидан сигнал қабул қилиши учун етарли кучланиш
275
майдонини ҳосил қилиши керак. DVB-Т узатгичлари учун ягона
такомилаштириш
ТРS
(Transmission
Protocol
Specific-
фойдаланаётган узатиш протоколи учун махсус ахборот),яъни
ахборотга DVB-Н сигналларининг
хизмат битлари ва сота
идентификацияси (мослигининг) битлари (Cell ID) қўшиладилар.
Ҳақиқий бирга ишлаш шартлари мультиплексирланган оқим
даражасида амалга оширилади. DVB-Н тизими DVB-Н хизмати
ахборотларини узатишга мўлжалланган мультиплексорланган
оқимини талаб этилган қисмларини танлашда хеч қандай
чеклашлар қўймайди.
IP
маълумотларни кодлашда, MPE-FEC
(Multiprotocol Packaging-Forward Error Correction) кўп протоколли
пакетлашдаги хатоликларни тўғирлаш функциясини амалга
оширишда, IP маълумотлар инкапсулятори (протоколлар
келишувчиси) DVB-Н нинг тармоқдаги
калит ташкил этувчиси
ҳисобланади
.
DVB-Т
нинг
иерархик
модуляциялашини
қўллаш
тармоқнинг
биргаликда
ишлашининг
бошқа
имконияти
ҳисобланади. Бу холда узатиш хизмати DVB-Н IP ва МРЕG-2
сигналлари транспорт оқимига мустақил холда, DVB-Т
узатгичларининг бир бирига боғлиқ бўлмаган, ажратилган
киришларига бериладилар. DVB-Н
сигналларини узатиш учун
рақамли
телевидение
дастурларининг
оддий
стационар
узатишларига мўлжалланадиган кичик кириш сигналига
нисбатан бардошлилигини оширадиган юқори приоритетли холат
қўлланилади
.
Do'stlaringiz bilan baham: