Международный научно-образовательный электронный журнал «образование и наука в XXI веке». Выпуск №13 (том 1)



Download 2,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet31/54
Sana07.04.2022
Hajmi2,32 Mb.
#534437
TuriСборник
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   54
Bog'liq
a62191 b3c2adf2015e454785bac0b4ec9a4edf

ФИО автора
Бозорбоева Гўзал (Урганч туманидаги 1-сонли мактабнинг 
мусиқа фани ўқитувчиси, Хоразм, Узбекистон) 
Название публикации: «
SHOIRLIGI SHOHLIGIDAN, SHOHLIGI 
SHOIRLIGIDAN USTUN TURUVCHI SIYMO» 
Мустакил 
Республикамизда 
амалга 
оширилаѐтгаи 
жамиятимизни 
иктисодий, ижтимоий, сиѐсий, маънавий ва маданий жихатдан жахоннинг энг 
ривожланган мамлакатлари каторидан урин олишида узининг ижобий 
натижаларини бермокда.Узбекистоннинг "Таълим тугрисида"ги конунга кура 9 
йиллик умумий урта таълим жорий этилди. Таълимни минтикавий 
хусусиятларини хисобга олган холда мусика-буйича концепцияси ишлаб 
чикилди. 
1992 йил 25 ноябрда ''Маърифат" рузномасида мусика таълим-тарбиясинин 
концепцияси лойихасида мусика таълимнинг миллий ва илмий асослари, 
мазмуни, 
тузулиши. 
Табакаланиши, 
мусика 
укитувчисига 
булган 
замонавийталаблар ва унинг илмий услубий таъминоти баѐн этйлди. Бугунги 
узлигимизни англаш уз такдиримиз ва фарзандларимиз истикболини яратиш 
имкониятига эга булган, Мустакил Узбекистонда миллий maданиятимизни узига 
хослигини тиклаш мактабларида ѐшларни бадиий тарбиялаш ва камол хамда 
хозирги кунимизни туларок идрок этиш учун энг тарихимизни яхши билмокдик 
хисобланади. Чунки,хар бир тарихий богланиш оркали амалга оширилади.
Барча фанлар катори мусикий таълимда хам давлат таълим стандартларини 
жорий этилиши миллий мусикий мерослардан тулаконли фойдаланиш имконини 
беради. Булар оммавий халк. Куй кушикларида хонанда ва созандаларнинг 
ижодий фаолиятлари, маком, шашмаком, достонлар ва бугунги замонавий 
мусикий фаолиятида уз аксини топди. Мусика санъатининг бу каби 
имкониятлари янги авлодни тарбиялашда уларнинг баркамол олиб 
етишишларида узга хос такрорланмас манба булиб хизмат булади. Мусика 
таълимидан, давлат таълим стандартлари асосида таълим мазмуни 
укувчиларнинг мусикий билим ва тажрибалари билан бирга уларда 


99 
кузатувчанлик, хотирани таккаслаш образли тасаввур килиш, ижодкорлик, 
мустакиллик ташаббускорлик бадиий ва мусикий дид каби хислатларини 
ривожлантиришни таъминлайди. Демак, ѐш авлодни етук килиб тарбиялашда 
мусикий маданият дарсларини ахамияти эга. Мусикий маданият дарслари 
укувчиларни ахлоккий-эстетик тарбиясига ижобий таъсир курсатади. Улардаги 
гузаликка булган хис-туйгуларини устиради мусика санъатига мехр-мухаббат 
кизикиш уйготади, она Ватанни севишга, бир-бирини, катталарни хурмат 
килиш_мехнатни табиатни севишга кадрлашга ургатади хаѐтда уз урнини топа 
олишга мадад беради. Бунда укувчилар бир санътини бутун нафосати билан 
урганишлари, мусикани идрок этиш якка ва жамоа булиб кушик куйлаш ва 
раксга тушиш ижодкорлик малакаларини шакллантириш мусика тарбиясининг 
максади хисобланади, 
Шунингдек, укувчилар иктидорини ривожлантириш учун зарурий шарт-
шароит яратиб бериш ва уларнинг бадиий ихтиѐжларини кондириш мусика 
таълим тарбиясининг вазифасини ташкил этади. Хозирги мусикий таълим шуни 
курсатадики миллий мусика меросимизни мусика дарсларини ва синфдан 
ташкари мусика тарбия ахамияти катта. Мусика дарсларини хаѐтга жорий этиш 
максадида умумий урта таълим мактаблари стандарти асосида янги дастур 
асосий мохияти аввало дарснингмавзулари хар бир чорак белгиланган бош 
мавзулардан олиб чикади. Дарсни кизикарли булиши учун мусика кулланилади 
барча мусика фаолиятлари (хор булиб саводи мусика тинглаш) дарс мавзусининг 
ажралмас кисми ва мантиккан узвий богланиб утилади. 
Дарс - таълим тарбияни амалга оширишни энг кулай ва самарали шаклидир. 
Жамиятимизнинг турли жабхаларида сиѐсий-иктисодий, ижтимоий маърифий 
узгаришлар барча фанлар катори мусика дарсларининг мазмуни ва методикасига 
хам янги замонавий талаблар куйилади: 
1. Дарсда таълимий-дидактик, тарбиявий ривожлантирувчи максадларни
билиш ва уларни амалга ошириш. 
2. Дарсда таълимнинг фаол усул услублардан фойдаланиш. 
3. Дарс жараѐнида халк педогоикаси анъаналарини, жахон педагогикаси 


100 
психологияси, санъатимиз буюк аждодларимиз угитлари, ривоятларимиз, 
хикмат тула хадисларимиз унумли фойдаланиб олиб бориш максадга 
мувофикдир. 
Маълумки кейинги йилларда тажрибали методистлар, олимлар ва амалиѐтчи 
укувчиларнинг укув жараѐнини тахлил килиш сохасида утказилган тадкикотлар 
дарс самарадорлигини ошириш педагогик ва дидактик шарт-шароитларига 
боглик эканлиги курсатмокда. 
Энг мухим шарт-шароитлар куйидагилардан иборат: 
Дарсликлар кулланмалар дастур тавсияномалар, дидактик кургазмали 
куроллар ва техник воситалардан фойдаланиш. Синфда ижобий психологик 
мухит булиш. Укитувчи ва укувчилар орасида узаро яхши муносабатда булиш 
бу педагогик шарт-шароитларга амал килиб дарснинг максади мавзуси, тугри 
ташкил килинса дарс, сифатли самарали олиши мумкин. Олий мажлиснинг 1997 
йил 28 августдаги IX сессиясида кабул киилнган ''Кадрлар тайѐрлаш миллий 
дастури" мухим тарихий амалий хужжат булиб таълим тизимини тубдан ислох 
килиш, уни дунѐнинг илгор демакратик давлат даражасига етказиш ва ѐш 
кадрларни юксак маънавий ахлокий юкори билимларга эга килиб тарбиялашни 
максад килиб куйди. Шунингдек ѐш булажак педагог-кадрларимизни 
тайѐрлашда 
мусика 
укитувчиси 
учун 
зарур 
булган 
сифатларни 
шакллантиришимиз лозим. Тахлил жараѐнида, энг мухими тингловчилар 
узининг дарс утказувчи укитувчи сифатида тасаввур килиб, уз – узини уддасидан 
канчалик чика олишни тугри бахолайди. Тингловчилар томонилан утказилган 
дарсларни ва тарбиявий ишларни тахлили одатда уз-узини бахолашда, узини 
саботини режа конспектларини тахлил килишдан уз ишини коллай олишдан 
бошланади. Методист-укитувчи амалиѐтчи тингловчилар га методик ѐрдам 
курсатиш ва маслахатлар бериб ютукларини аниклаб тугри йул курсатиши 
лозим. Бунда энг асосий максад ва тингловчилар ѐшларимизни кобилият ва 
ютукларини имкониятларини аниклаб тутри йул шакллантириш ва юзага 
чикаришдир. 


101 
Хаѐтимизнинг бошка сохалариги ахвол - амалга оширилаѐтган 
ислохатларимизнинг самарадорлиги аввало халк маънавиятининг тикланиши 
бои тарихий меросимизнинг кенг урганилиши анъаналаримизнинг сакланиши, 
маданият ва санъат, фан ва таълим ривожи билан узвий богликдир - деган 
сузлари билан маънавият чуккисига интилишига чорламокда. 

Download 2,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish