Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


bet82/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

Бозор сегмента 
- бозорнинг савдо - соги цн и н г маълум бел- 
ги, аломатларига цараб бугинларга, цисмларга ажратилиши.
Бозор инфратузнлмаси 
- бозорни нормал ишлашИ, бозор 
алоцаларини урнатишга хизмат цилувчи корхона, таш килот 
ва муассасалар тузилмаси.
Талаб 
- э\ти ёж ни нг бозорда намоён булиши, истеъмолчи 
маълум нархда харид циладиган товар ва хизматлар микдори.
Талаб конуни 
- товар нархи билан уни харид килинадиган 
микдори Уртасидаги тескари ёки царама-царши бош икдик.
Таклиф 
- ишлаб чикарувчининг маълум вацгда ишлаб чи- 
царишга цодир булган, нархнинг хар бир даражасида бозорга 
сотишга чицарилган товар ва хизматлар микдори.
Даромад самараси 
- нарх тушганда истеъмолчи пул даро- 
мадининг харид цилиш лаёцатининг ошиши.
Нарх 
- бозордаги товар ва хизматларнинг циймати ва на- 
флигининг пулдаги ифодаси.
Улгуржи.нарх - ишлаб чицарувчилар томонидан товарлар­
ни катта (улгуржи) хажмда кутарасига сотганда цулланила-
диган нарх.
Чакана нарх 
- товарларни истеъмолчига доналаб, якка тар- 
зида сотилишда цулланиладиган нарх.
Нарх диапазони 
- нархлар фарцининг мицдорий ифодаси - 
ёки нарх оралигининг пулдаги ифодаси.
Такрорлаш учун саволлар.
1.Бозор ва бозор ицтисодиёти -тушунчаларининг фарцини 
аницланг.
2 .Бозор ицтисодиётининг мазмуни ва асосий белгилари
нимадан иборат.
3.Классик ва хозирги замон бозор ицтисодиётининг уму­
мий томонлари ва фарцларини изохдаб беринг.
4.Бозорнинг асосий вазифаларини санаб беринг.
5.Бозор объекти ва субъектларини аниц мисоллар билан 
курсатиб беринг.
6.Бозорни туркумлашда цандай мезонлар хисобга олина-
ци? Уларни санаб беринг.
7.Етуклик даражасига цараб бозор цандай турларга ажра- 
лади?
- 8 8
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


В.Бозор инфратузилмаси нима? Унинг таркибий к^см и ва 
асосий рукнларини аникданг.
9. Талаб крнунини тушунтириб беринг. Талабга таъсир этувчи
омилларни санаб беринг.
10. Таклиф крнунини тушунтиринг. Таклифга таъсир этув­
чи омилларни мисоллар ёрдамида тушунтириб беринг.
11. Бозор мувозанати ва мувозанатлашган нарх цандай вактда 
содир булади? Уз х,аётингиздан олинган мисол билан тушун­
тириб беринг.
12. Бозор нархи нима? Унинг вазифасини тушунтириб бе­
ринг.
13. Нархни шакллантирувчи асосий омилларни мисоллар 
билан изохдаб беринг.
14. Нархнинг асосий турларини санаб беринг.
15. Нархни эркинлаш тириш деганда нимани тушунасиз?
16. Узбекистонда нарх неча боск,ичда эркинлаш тирилди? 
Аник, мисоллар билан тушунтириб беринг.
- 8 9
-
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish