Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


Нарх иктисодиётни тартибга солиш вазифасини хам ба-


bet72/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

4. Нарх иктисодиётни тартибга солиш вазифасини хам ба-
жаради. 
Бозорда нархни узгариши талабга таъсир этади ва 
зарур товарларни ишлаб чикаришга ундайди. Нарх кандай ва 
Канча товарлар ишлаб чикариш зарурлигини аникдаб беради. 
Нарх бозор холатини курсатиб туради. Бунга асосан ишлаб 
чикарувчилар нимани ва канча харидоргир товарларни купрок 
ишлаб чикариш и, фойда олиш ни уйлайдилар. Бунинг учун 
эса бозордан ресурсларни купрок харид этиш керак. Тайёр 
товар нархини ош иш и ресурсларни шу товарларни ишлаб 
чикариш томон йуналтиради, кайси товар бозорда утмаса 
нархи тушади, унинг урнига янги харидоргир товарлар иш ­
лаб чикарилади. Натижада ресурслар эски товар ишлаб чика- 
ришдан олиниб, янги товарлар ишлаб чикаришига солинади 
ва купрок фойда олиниш га харакат килинади. Бу уз навбатида 
капитал бош ка фойдали соха ва тармокдарга окиб кела бош- 
лайди. Нарх туфайли иктисодиёт тартибланиб туради, яъни 
кераксиз, харидоргир булмаган товарлар урнига зарур, бо- 
зорбоп, харидоргир товарларни ишлаб чикариш купаяди.
5. Ракобат воситаси вазифаси 
- бозор шароитида нарх му­
хим иктисодий восита булганлиги туфайли ундан фирмалар 
ракобат курашида фойдаланадилар. Фирмалар, ишлаб чика­
рувчилар, бозорни эгаллаб олиш , ундан ракибларни енгиш 
учун нархни пасайтириш, й^ли билан харидорни Уз томонига 
агдариб олишга харакат киладилар. Уни Узига ургатиб олгач 
нархни ош ира борадилар. Нархни узгартириб туриш усули 
ракобатда кенг фойдаланилади.
6. Бозор икгисодиётига утиш даврида нарх ижтимоий химоя
вазифасини хам бажаради. 
Бу кам даромадли ахоли катламла-
- 7 7
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


рини химоялаш мацсадида товар ва хизматлар давлат том о­
нидан дотациялашган, ута мух,им хаётий зарур истеъмол то- 
варларининг айримлари атайлаб арзонлаштирилган нархлар­
да сотилади. М асалан, Узбекистонда 1991-1995 йилларда ун 
ва ун махсулотлари, канд-ш акар, гушт, усимлик ёги, чой, 
совун, гугурт каби товарлар дотациялашган нархда чекланган 
микдорда купонлар ёрдамида сотилди. Уларнинг дотацион ва 
хакикий нархлари уртасидаги тафовут давлат бюджети маб- 
лаглари хисобига копланди. Дотациялашган нархлар ижтимо­
ий химоя вазифасини бажарган пайтда икгисодий рагбатлан­
тириш вазифасини бажармай куяди. Ш унинг учун дотация­
лашган нархлардан эркин бозор нархига утиш юз беради. Узбе­
кистонда хам 1995 йилдан бошлаб, ижтимоий мухим айрим то- 
варларга дотациялашган нарх сакданиб колган булсада эркин 
бозор нархларига утилди. Бозор икгисодиётига утиш якунлан- 
гач нарх ижтимоий химоя вазифасини бажаришдан тухтайди.
Маълумки, бозор эркин ракобатли ва монопол бозорлар 
мавжудлиги туфайли, нархлар турлича булади, аммо хар кан­
дай шароитда нархларнинг шаклланишига таъсир этувчи омил- 
лар амал килади. Улар товар ишлаб чикаришдаги ижтимоий ха- 
ражатлар-киймат, талаб, таклиф, ракобат, товарнинг нафли- 
лиги, соликлар, давлатнинг икгисодий сиёсати ва бошкалар.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish