Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


V .l. ЖАХОН ХУЖАЛИГИНИНГ ТАШКИЛ ТО П И Ш И


bet227/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   223   224   225   226   227   228   229   230   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

V .l. ЖАХОН ХУЖАЛИГИНИНГ ТАШКИЛ ТО П И Ш И ,
БОСК.ИЧЛАРИ ВА АСОСИЙ БЕЛГИЛАРИ
Х,озирга кэдар иктисодий ^одисалар, асосан, алох,ида олинган 
мамлакат хал к, хужалигида кандай намоён булса, шундай урганиб 
келинди. Чунки мамлакатнинг цай даражада ривожланганлиги ай- 
нан миллий хужаликлардаги ахролга куп жих.атдан боглик- Айни 
вакгда миллий хужаликлар алох1ида олинган давлатлар микёсида 
тарихан царор топган х,аётнинг модций ва ижтимоий шароитлари- 
ни такрор ишлаб чикрриш тизими сифатида намоён булади. Турли 
мамлакатларнинг бир бутун ички иктисодий тизимлари йиганди- 
си халкаро мехнат таксимоти ва халкрро иктисодий муносабат- 
лар ривожланиш ининг асосини таш кил этади. Хар бир мам- 
лакатда мавжуд булган икгисодий-ижтимоий ш арт-ш ароит- 
лар шу мамлакатнинг жах;он икгисодиётига кушилиш харак- 
терини ва халкаро муносабатлар турини белгилайди.
Жа^он хужалиги, бу узаро халкаро мехнат таксимоти ва
мехнат кооперацияси, хамда бир-бири билан боглик маълум
узаро иктисодий муносабатларда булган миллий хужаликлар-
нинг яхлит тизими. 
,
Жах;он хужалиги мураккаб ва куп киррали иктисодий во- 
Келик 
булиб, унинг хозирги хрлати к^п асрлик эволю ция на- 
тижасидир.
Ж а^он хужалиги уз ривожпанишида бир неча боскичдан 
утган. Дастлабки боскич локал халкаро бозорлар тарзида на­
моён булган. К^адимдан савдогарлар томонидан олиб борил- 
ган денгиз ва карвон савдоси бунга мисол була олади. Унинг 
асосий марказлари Хитой, Хиндистон, Якин Ш арк ва Урта 
ер денгизи буйи давлатлари булиб, айирбошлашда матолар, 
зеб-зийнат буюмлари, зираворлар ва айрим минерал хом- 
ашёлар к^прок а^амият касб этган. (Буюк И пак Йули).
И ккинчи боскич мамлакатлараро халкаро савдо курини- 
шига эга булган. XV-XVII асрлардаги буюк географик каш фи- 
ётлар натижасида халкаро савдо кенгайиб, китъалараро икги- 
содий алокалар юзага келди.
Учинчи боскичда халкаро савдо умумжах;он характери касб 
этади. Саноат инкилобидан сунг (XVIII аср охири - XIX аср 
биринчи ярми) минерал хом-ашё билан бир каторда киш лок 
хужалик ва саноат махрулотлари айирбош лаш нинг асосий 
объектига айланди. М амлакатлар уртасида бу боскичда хом-
- 256 -
www.ziyouz.com kutubxonasi


ашё чицарадиган ва саноати таракдий этган мамлакатлар аж- 
ралиб чика бошлади.
Кейинги боск,ич умумж а\он хужалиги куриниш ида юзага 
келади. Халкаро иктисодий муносабатларда огирлик маркази 
савдо со\асидан ишлаб чикариш сох,асига кучди. Халкаро шдги- 
содий алокаларнинг савдога тегиш ли б^лмаган ш аклларининг 
ривожланиш и XIX аср охиридан бошланди. Ш у боскичда жа- 
\о н хужалиги карор топиб б^лди.
Ж а\о н хужалиги тараккиётидаги хрзирги боскич айницса 
му^им \исобланади. Бу боскич XX асрнинг охирги чорагида 
бош ланиб, аввалги боскичларидан \а р жихдгдан тубдан ф арк 
килади. Гарчи жахон хужалигига хос белгилар бу боскичда х,ам 
намоён булсада, шу билан бирга, халкаро иктисодий муноса- 
батларнинг мутлако янги хусусиятлари шаклланди. Улар:
а) ижтимоий ишлаб чикариш нинг самарали, юкори тех- 
нологияларга х,амда ресурс тежам типларига суянадиган ах- 
боротлашган икгисодиётнинг шаклланиши;
б) конвейрлаш ган, оммавий-истеъмолга асосланган и н ­
дустриал тизим нинг ало\ида олинган истеъмолчига мулжал- 
ланган тизимга айланиши;
в) миллий икгисодиётнинг очикдик тенденцияларининг 
кучайиши;
г) халкаро корпорациялар а^амияти кучайиб бораётган 
шароитларда давлатнинг икгисодиётни тартибга солиш роли- 
нинг усиши;
ц) биргаликда \ам корликни таказо этадиган глобаль (олам- 
шумул) муаммолар зарурлигининг кучайиши ва уларни бир­
галикда ечиш ва бошкалар.
Ш уни алох,ида таъкидлаш лозим ки, халкаро иктисодий 
алокалар кай шаклда намоён б^лмасин, у \ам и ш а бир мак- 
садни ривожланиш ни, истеъмолчилар учун эса даромадлар- 
ни иложи борича купайтиришни к^злайди.
Хозирги замон дунёси 250га якин давлатни уз ичига олади. 
Бу давлатларнинг \а р бири ж а\он хужалигида муносиб урн и га 
эга б^либ, халкаро алокаларга 
уз
таъсирини утказиб келмокда.
Иктисодий белгиларига к^ра, ж а\о н мамлакатларини тур- 
лича гуру\лаш мумкин.
Иктисодий адабиётларда к^пинча х^жалик тизимларининг 
Узига хослигига, ривожланиш даражасига, асосий фаолият
-
257
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


турига хамда регионал бирлашмаларига к,араб мамлакатлар- 
ни ажратиб курсатиш куп учрайди.
Хужалик тизимларининг узига хослигига кура, 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   223   224   225   226   227   228   229   230   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish