Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


bet210/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   206   207   208   209   210   211   212   213   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

Бюджет сиёсати. 
Давлат бюджети харажатлари, даромад­
лар микдорига мос булиши ёки баланслашган булиши, бюд­
жет такчиллиги меъёрида булиши, давлатнинг ички ва ташки 
карзлари хам меъёрида булишини таъминлаш и керак.
Инвестицион сиёсат. 
Бу инвестиция ресурсларини шакллан- 
гириш ва уларни керакли энг зарур сохаларга йуналтирилишни 
таъминлаш билан боглик. Бу инвестицион фаолликни ошириш, 
ишлаб чикариш таркибини узгартириш, ишлаб чикаришнинг 
эски сохалари урнига янги замонавий экспортга мулжалланган 
сохаларни ривожлантиришга каратилган сиёсат.
И нвестиция сиёсати техника тараккиётини хам тезлаш ти-
1 И.А.Каримов «Бизнинг бош мак,садимиз - жамиятни демократлаштириш ва
янгилаш, мамлакатни модернизация ва и сл о\ этишдир» Т.
«Узбекистон» 2005 йил. 89-бет.
-
233
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


ради, янги технологиялар киритаётган фирмаларга субсидия- 
лар ажратилади, соликдардан енгилликлар берилади. Бу би­
лан давлат фирмаларга тушадиган инвестиция кжини камай- 
гиради ва шу билан бир цатор серкапитал, катта маблагларни 
галаб кдлувчи ва узини тезда окдамайдиган со\аларни инвес- 
гициялашни давлат уз зиммасига олади ва бу билан фирма­
лар маблагини - инвестициясини серфойда ишларга йунал- 
тиришга кумаклашилади.
Аграр сиёсат. 
Давлатнинг киш лок хужалигини х,ар томон- 
лама куллаб-кувватлашга каратилган сиёсат булиб, у кишлок; 
хужалик ишлаб чицариш ини устириш , саноатни хом-аш ё, 
ахрлини эса озик-овкат билан таъминлаш ни кузлайди. Шу 
асосда давлат кишлокдаги ишлаб чикариш инфратузилмаси- 
нинг - сув хужалиги, каналлар куриш, ернинг шурини ювиш 
учун дренаж-коллектор тизимини барпо килиш , газ ва электр 
билан таъминлаш харажатларини катта кисмини уз зиммаси­
га олади, давлат ерни ижарага олиб иш латилиш ини, ерни 
гаровга куйиб кредит олишни хукУКИЙ жих.атдан таъминлай- 
ци. Ер давлатники булган жойларда давлатнинг харид нархла- 
ри, давлат субсидиялари каби воситалар кулланилади. Дех,к- 
онларни куллаб туриш учун ер солиги енгил килиб белгила- 
нади.
Узбекистонда 2008-2012 йилларга мулжалланган сугорила- 
диган ерларнинг мелиоратив хдлатини яхшилаш буйича ту- 
зилган Давлат дастури кабул килинган булиб, бунга биноан 
шу даврда 3,5 минг километрдан зиёд магистрал, туманлара- 
ро ва х^жаликлараро коллекторларни, мингдан ортик мелио­
рация кудугини барпо этиш ва реконструкция килиш, 7,6 минг 
километрлик дренаж тармоги кайта тикланади. Бу ишларни 
бажариш учун биргина 2008 йилда 75 миллиард сумдан ортик 
давлат маблаги сарфланган.
Киш лок х^жалигида рентабиллик паст булганлиги туфай­
ли капиталнинг у ердан чикиб кетишига й^л куймаслик учун 
давлат фермерларга субсидия бериб туради, унинг \исобидан 
харажатлар кисман копланади, фермерларда хам маълум меъ- 
ёрдаги фойда олиш имконияти пайдо буладики, улар киш лок 
хужалигини ташлаб кетмайдилар. Давлат куп вакгларда киш лок 
хужалигини рагбатлантириш учун киш лок хужалик ма^сулот- 
ларини улардан маъкул нархларда сотиб олади.
-
234
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Давлат нархлари маълум даражада бозор нархларига як;ин 
булиши билан фермерлар учун махсулотни давлатга сотиш 
фойдали булади. Чунки давлат хар доим уларни сотиб олади. 
Узбекистонда хар йили киш лок хужалигида етказилаётган 
пахтанинг 50 фоизини, галланинг 30 ф оизини давлат харид 
Кил ад и. Бу даромад олишни кафолатлайди.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   206   207   208   209   210   211   212   213   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish