Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


bet200/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   196   197   198   199   200   201   202   203   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

давлат кредити 
хам булиб, - бунда давлат 
Уз пули (бюджет маблаглари) хисобидан турли компанияларга 
за банкларга беради.
Халкаро кредит 
- ссуда капиталининг халкаро иктисодий 
муносабатлар сохасида харакатда булиб, чет эл давлатлари, 
банклар, молия таш килотлари ва хорижий резидентлар томо­
нидан товар ёки пул (валюта) ш аклида берилади.
-221
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Кредиторлар ва карз олувчилар банклар, хусусий фирмалар, 
давлат, халкаро ва минтакавий ташкилотлар хисобланади.
Лизинг 
- бу кредитнинг бевосита пулсиз шакли булиб, м а­
шина, асбоб-ускуналар, тракторлар, комбайнлар, юк маш и- 
налари, бульдозерлар каби ишлаб чикариш воситалари ва 
бошк,а моддий бойликлар фойдаланувчилар томонидан улар­
ни ишлатиб, хаки келишилган шартга биноан мунтазам тулаб 
борилади ва кейинчалик сотиб олиш шарти билан узок муд- 
датли ижарага олиб ишлатиш демакдир. Лизинг берувчи и ш ­
лаб чикарувчи корхоналарнинг узлари ёки махсус лизинг ком- 
паниялари булади.
Тадбиркорлик кредити 
- тадбиркорлик фаолияти учун бе- 
рилади. Уни карз олувчи капитал сифатида ишлатиб фойда 
олади.
Кредитлар ким томонидан берилишига караб 
молиявий
институтлар кредити ва номолиявий 
компаниялар кредити бир- 
биридан ф арк килади. М олиявий институтлар бу 
банклар, ва
пробанк 
(банкдан таш кари) ташкилотлар хисобланади.
Номолиявий компаниялар хам кам булсада кредит бериш - 
ца иш тирок этадилар. Бу компаниялар ишлаб чикариш, кури- 
лиш, савдо-сотик билан шугулланиб катта микдорда пулга 
эга булганлигидан уз ишчи-хизматчиларига товар сотиб олиш 
учун, Уз ш ерикларига тадбиркорлик учун берадилар.
Кредит инвестицияларни пул билан таъминлаши оркали 
икгисодий усишга ёрдам киладики, бозор икгисодиёти ш а­
роитида кредит кенгайиб боради ва икгисодиётни кенгайти­
риш ва ривожлантиришнинг асосий манбаларидан бири булиб 
Колади. Х °зир купчилик мамлакатларда хар йили берилган 
кредит суммаси ЯИМ нинг 40 фоизига тугри келмокда. Бу 
Узбекистонда 2006 йилда 30 фоиздан ортик булган.
Утиш даври икгисодиётида кичик бизнесни куллаб-кувват- 
лаш учун микро кредит (кичик кредит)нингурни катта булади.
Республикамизда 2007 йилда банклар томонидан кичик 
бизнес ва хусусий тадбиркорлик субъектларини м олиявий 
КУллаб-кувватлаш учун берилган кредитлар 36 фоизга, тад- 
биркор ва хусусий шахсларга берилган микро-кредитлар м ик­
дори 70 фоизга ортган.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   196   197   198   199   200   201   202   203   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish