Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


Пулнинг кадр-киймати - бу пул бирлигининг харид кобили-


bet186/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   182   183   184   185   186   187   188   189   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

Пулнинг кадр-киймати - бу пул бирлигининг харид кобили-
яти - курбидир.
Пулнинг к,адр-к,иймати бозорда унга нима берилиш и б и ­
лан аникданади. Кддри баланд пуллар кучли пуллар \и соб л а- 
нади. Пул бирлигининг к,адри к,аццай булишидан катъий на- 
зар унинг барк,арор сак^аниш ининг ах,амияти катта, чунки у 
пасайиб борганда пулга иш онч йукщ ади. Пулнинг кадри тур­
ли мамлакатларда турлича. Ш унинг учун маълум бир товарни 
харид килиш учун \а р хил микдорда пул туплаш керак булади. 
М асалан 1 дона куйлак учун Узбекистонда 20 минг сум, Рос- 
сияда 3 минг рубль, Италияда 300 минг лира, Англияда 2 
фунт стерлинг, Хиндистонда 500 минг рупий тулаш керак 
булади. Аммо пул к,адри юк,ори булган жойда у яхши натижа 
беради, к,адри паст жойда ёмон ишлайди дегани эмас. Дунёда 
бугун энг юк,ори к,адрли пул бу Кувайт динори хисобланади. 
Бир динор Англия фунтидан, Узбек сумидан, Россия рубли- 
дан, И талия лирасидан, Х индистон рупийсидан х,ам анча 
кучли. .Пекин бу билан Россия ёки Япония иктисодиёти Кувайт 
икгисодиётидан кучсиз деган хулоса чикарилмайди. Энг му- 
^ими х,ар бир мавжуд пул бирлиги кадрининг сакланиб коли- 
ши ёки унинг секин пасайиш и билан боглик.
-
207
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Пул бирлигининг к^дри пулнинг умумий микдорига тескари
мутаносибликда булади.
Бозор шароитида пул бирлиги цадрининг пасайиш и уму­
мий туе олади. Аммо одамлар пулни куп топишга харакат кдла- 
дилар ва натижада уларнинг турмуш даражаси пасайиб кет- 
масдан уни оширади. Масалан, утган аср 60 йилларида АК,- 
Шда 1 долларга 0,5 кг мол гушти олиш мумкин булган булса, 
2000 йиллар бошида 1 долларга 125 гр гушт берган. Бирок, ол- 
дин Уртача иш \ак,и 600 доллар булган булса, сунгги даврда 
3600 доллар булган. Пул кдцри турт баробар камайган холда 
иш \ак,и 6 марта ошган ва ахолининг фаровонлиги хам кута- 
рилган. (Яна бир мисол, Узбекистонда 2000 йилда бир ойлик 
энг кам иш хаки 1750 сум булиб, 1 кг. гушт нархи уртача 1-1,5 
минг сум атрофида эди. 2009 йил 1-декабрда энг кам иш \ак,и 
37680 сумни ташкил этди. Гушт нархи эса уртача 6-7 минг сум. 
Шу даврда энг кам иш хаки деярлик 21,5 баробар ош ган, гушт 
нархи эса 4-4,5 баробарга ошган. Демак пул кадри 4-4,5 баро­
бар пасайгани холда энг кам иш х,ак,и 21,5 баробарга ошган).
Пул к,адрининг юк,ори ёки пастлиги муомала учун зарур 
булган пул микдорини узгартиради холос. Аммо арзончилик 
булганда пул кадри юкори булади, кимматчилик юз берса пул 
кадри камаяди. Пул кадри турли омиллар ёрдамида таъминла- 
нади: а) пулнинг моддий таъминланиш и, яъни пулга мос 
унинг таркибида турган товар микдори ва сифатига; б) мам- 
лакатда ишлаб чикариш хажмининг тухтовсиз, узлуксиз, ба- 
ркарор Усишига, мамлакатнинг олтин ва валюта захиралар 
билан таъминланиш и; (2000-2006 йилларда Узбекистоннинг 
олтин-валюта захираси 3,7 баробар ошган). Пул кадрини таъ- 
минлашда чет эл валютаси за^ираларини \о си л этиш купрок 
кулланилади.
Валюта захиралари хисобидан четдан товарлар импорт 
Килиниб, ички бозорга келтирилади ва шу оркали пул кадри 
гаъминланади. Бу айникса Узини-узи озик-овкат билан таъ- 
минлай олмаган мамлакат-ларда кенг кулланилади. М асалан, 
Япония ва Италияда озик-овкат товарларининг 2/3 кисми 
импорт хисобидан кондирилади ва четдан хом-ашё куп мик- 
дорда харид килинади. Шу сабабли бу мамлакатларда пул кад­
рини таъминлаш учун чет эл валютаси куп талаб килинади. 
Узбекистон эса чет элдан озик-овкат ёки бошка истеъмол то-
-208
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


варлари эмас, балки техника-технология сотиб олиб, мамла­
катда импорт урнини босувчи экспортбоп товарлар ишлаб 
чикариш йулидан бормокда. Республика бугун ахолининг ис­
теъмол товарларига булган эхтиёж ларини узимизда ишлаб 
чикарилган махсулотлар билан таъминлашга крдир булиб бор­
мокда.
Икгисодиёт учун мухими бу пул кддрининг баркарорлиги 
булиб, у барцарор булгандагина унга иш онч ортади ва уни 
ишлаб топиш ва жамгаришга харакат цилинади. Ш унинг учун 
\а м жамият пул кддрини таъминлаш, уни баркарорлаш тириш- 
дан манфаатдор булади.
М аълумки, бугун дунёда 250 га 
як,ин 
катта-кичик'м ам ла- 
кат булса, шунга яраш а хар бир мамлакатнинг миллий пули 
валютаси бор. Уларнинг купларининг номи бир-бирларига 
ухшасада улар фаркланади. Масалан, АКД1, Канада, Австра­
лия, Гонконг пуллари доллар, И талия, Туркия пуллари лира 
деб юритилади. Аммо улар \а р томондан бир-биридан (тузи- 
лиш и, белгилари, таш ки куриниш и, киймати, харид к,оби- 
лияти) ф арк килади.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   182   183   184   185   186   187   188   189   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish