Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


bet191/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   187   188   189   190   191   192   193   194   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

тт 
Q - P  100л»лрд.*160 
,
ЧуНКИ = ^
77
— = ------ -- --------
200
млрд.
\О С И Л
булди'.
V
о
Иктисодиёти кучли булган мамлакатларда куплаб сифатли 
товарлар ишлаб чик,арилса, уларни сотиш учун куп пул керак 
булади, албатта иктисодиёти заиф ривожланган булса ва то­
варлар кам ишлаб чикарилса, пул кам талаб этилади.
Бозор иктисодиёти шароитида талаб, э\тиёж ларни к;онди- 
рилиши ахоли турмуш даражасини ош ириш масалалари ал­
батта пул ва унинг кадри билан бевосита боглик. Аммо бозор 
шароитида нарх бозорда талаб ва таклиф асосида лайдо була- 
цики, бунда пулнинг 
кадрсизланиши-инфляциядан 
крчиб кути- 
либ булмайди.
Инфляция 
- лотинча 
inflatio - шиширилган, купчиган 
сузи- 
дан олинган булиб, нарх-навонинг ош иш и, пул кдцри-к;ий- 
м атининг, яъни харид к;обилиятининг пасайиш и, пулнинг 
обрусизланиши, муомалада заруридан ортик;ча пайдо були­
ши демакдир.
И нф ляция юз берганда барча товарлар нархи ош иб, нарх- 
нинг умумий даражаси юк,орилаб кетади, пул бирлигининг 
харид курби пасаяди, бирон-бир товарни харид этиш учун 
олдингидан купроц пул сарфланади. И нфляция шароитида пул 
керагидан ортиб кетади, яъни пул массаси ва товар хизмат- 
ларга нисбатан куп булади.
Ик,тисодиётда 
инфляция 
ва 
дефляция 
деган тушунчалар 
мавжуд булиб, 
инфляция 
пул бирлиги кадрининг нархлар ошиб 
кетиш и натиж асида пасайиш ини, 
дефляция 
аксинча нарх 
пасайиб пул кддрининг ош иш ини билдиради.
И нф ляция ва дефляцияни билиш учун асосий товарлар 
туплами нархининг Узгариши тавсифланади. Бу тупламга тур­
ли мамлакатларда 300 дан тортиб, 1000 тагача товарлар ки- 
ритилиб, уларнинг нархи жорий йилдаги нархини базис йил- 
даги нархга солиштириб хулоса кдлинади ва инф ляция дара­
жаси аникданади.
Н И =
°о%
Бу ерда Н И - нарх индекси
ГНж- жорий даврдаги истеъмол товарлари нархи
ТНб - базис давридаги истеъмол товарлари нархи.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   187   188   189   190   191   192   193   194   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish