Мазкур ўқув-услубий мажмуа Олий ва ўрта махсус таълим


Анализнинг қуйидаги асосий шакллари тафовут этилади



Download 1,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet48/113
Sana28.06.2022
Hajmi1,71 Mb.
#711807
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   113
Bog'liq
7.Informatika fanlarining taraqqiyot tendensiyalari va innovasiyalari

Анализнинг қуйидаги асосий шакллари тафовут этилади: 
─ 
яхлит предметни қисмларга ажратиш, қисмларнинг тузилиши, 
функциялари ва алоқаларини ўрганиш; 

предметнинг белгилари, хоссаларини ажратиш, улар ўртасидаги 
муносабатларни ўрганиш; 

предметларнинг тўпламларини кичик тўпламларга ва гуруҳларга 
ажратиш, тўпламнинг ҳар бир элементи ўрнини ҳамда кичик тўпламлар ва 
гуруҳлар ўртасидаги муносабатларни аниқлаш. 
Анализсиз синтез, синтезсиз эса - таҳлил бўлмайди.
Синтез таҳлил 
натижаларини умумлаштиради. Олимнинг чинакам ижодий қобилияти ва 
маҳорати таҳлил жараёнида олинган илмий ахборотдан билимларни ўзига 
хос тарзда, теран ва янгича синтез қила олишида кўринади. Билишда таҳлил 
ва синтез субъектни ўрганилаётган объектнинг моҳиятига яқинлаштиради, 
унинг мавжудлиги қонуниятларини аниқлайди, объктдаги зарурийлик ва 
тасодифийликни, индивидуаллик ва умумийликни ажратади, объектни унинг 
ранг-баранг ички ва ташқи алоқаларида, мураккаб, диалектик жиҳатдан 
зиддиятли бирлик сифатида кўриб чиқади.


87 
Индукция ва дедукция
бир томондан ҳамда таҳлил ва синтез иккинчи 
томондан илмий билишда тўғри умумлаштириш ва хулосалар чиқариш, 
ўрганилаётган объектларни у ёки бу мезонлар ва белгиларга қараб 
таққослаш, объект ҳақидаги билимларни туркумлаш, тизимга солиш, 
тартибга келтириш ва англаб етиш имконини беради. 
Бундан ташқари, илмий билиш ва ижоднинг мазкур методлари юксак 
даражада абстрактлаштириш имконини беради, фалсафий ва умумилмий 
тушунчаларни шакллантиришга кўмаклашади. 
Абстрактлаштириш
деганда 
билиш объектини теран ва изчил ўрганиш учун уни фикран ажратиш 
тушунилади. Иқтисод назариясининг товар, бозор, қиймат, ишлаб чиқариш 
усули, ишлаб чиқарувчи кучлар, ишлаб чиқариш муносабатлари, рақобат, 
даромад сингари тушунчалари абстрактлаштиришнинг маҳсули ва 
кўринишларидир. Абстрактлаштириш табиий, техникавий, ижтимоий ва 
гуманитар фанларнинг бошқа соҳаларига ҳам хосдир. Мантиқ ва математика 
энг «абстракт» фанлар жумласига киради.
Формал мантиқ фикрлашнинг соф шаклларини ўрганади. Бунда у мазкур 
фикрлаш шаклларида акс этувчи реал алоқалар ва тузилмаларга эътибор 
бермайди. Математика эса предметларнинг моддий мавжудлигидан ажратиб 
олинган миқдорий муносабатлари ва тизимдаги алоқаларини ўрганади.
Илмий ижодда 

Download 1,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   113




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish