Интеграция коэффициенти
|
К қиймати
|
Элементлар сони
|
ИМС номи
|
1
|
< 1
|
10 тагача
|
оддий
|
2
|
1 < К ≤ 2
|
11÷100
|
ўртача (ЎИС)
|
3
|
2 < К ≤ 4
|
101÷10 000
|
катта (КИС)
|
4-5
|
≥ 4
|
> 10 000
|
ўта катта (ЎКИС)
|
Оддий ИМСларга мисол сифатида мантиқ элементларни кўр-сатиш мумкин. ЎИСларга жамлаш қурилмаси, счетчиклар, опе-ратив хотира қурилмалари (ОХҚ), сиғими 256-1024 бит бўлган дои-мий хотира қурилмалари (ДХҚ) мисол бўла олади. КИСларга ман-тиқий-арифметик ва бошқарувчи қурилмалар киради. ЎКИСларга 1,9 миллиард МДЯ – транзисторлардан ташкил топган, сиғими 294 МБ бўлган хотира микросхемалари мисол бўла олади.
Кристаллдаги элементлар жойлашувининг зичлиги – бирлик юзага тўғри келувчи элементлар сони ИС конструкцияси ва техно-логияси сифатининг муҳим кўрсаткичи ҳисобланади. Технология дара-жаси минимал технологик ўлчам, яъни эришиш мумкин бўлган энг ки-чик ўлчам билан ифодаланади, масалан, эмиттер кенглиги, ўтказгичлар кенглиги, улар орасидаги масофа билан характерланади.
ИМСлар ишлаб чиқариш технологиясини мукаммаллаштириш жараёнида минимал технологик ўлчам Δ нинг йиллар бўйича ўзгариши 10.2-жадвалда келтирилган.
10.2-жадвал
Do'stlaringiz bilan baham: |