Мавзу: Ўзбекистонда қатағонлик сиёсати ва унинг оқибатлари


Қатағонлик сиёсатининг бошланиши ва унинг Ўзбекистон халқлари ҳаётига таъсири



Download 432,5 Kb.
bet2/7
Sana22.02.2022
Hajmi432,5 Kb.
#86771
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
ozbekistonda qatagonlik siyosati va v

Қатағонлик сиёсатининг бошланиши ва унинг Ўзбекистон халқлари ҳаётига таъсири

  • Халқ хўжалигини саноатлаштириш, қишлоқларда жамоалаштириш сиёсатини амалга ошириш ва маданий қурилиш йилларида кўп минглаб кишиларга қонунсиз ҳатти-ҳаракатлар ва зўровонликлар қилинди;
  • Биргина Ўзбекистондан минглаб кишилар қулоқлар сифатида РСФСР ва Украина томонларга сургун қилинди;
  • “Ўнглар” турли “оғмачилар” фош этилди ва улар устидан жиноий ишлар қўзғатилди;
  • Шу даврда “синфий душманлар” га қарши кураш бошланди. Янгича қурилишнинг муқобил йўлларини таклиф қилган раҳбарлар ва мутахассислар марказ сиқувига олинди;
  • 30- йиллар бошида диндорларни таъқиб қилиш кучайди, диний адабиётлар, қадимий китоблар йўқ қилинди, мачитлар ва черковлар бузиб ташланди;
  • 1929 йилдан Ўзбекистонда қатағонлик сиёсати бошланди. М. Абдурашидхонов, ундан кейин, унинг шогирди ва ҳаммаслаги деган айб билан Ўзбекистон Олий суди раиси Қосимов ҳибсга олинди. “Қосимовчилик”, “худойбегановчилик” деган тамғалар ўйлаб топилди;
  • Республика Ички ишлар Халқ Комиссарлиги (НКВД) томонидан Ф.Хўжаев, А.Икромов, Д.Манжара, С.Сегизбоев, А.Каримов ва бошқалар ҳибсга олиндилар.
  • Aim.Uz

1937 йил – қатағонларнинг энг кучайган давридир;

  • 1937 йил – қатағонларнинг энг кучайган давридир;
  • 1937 й. август - сентябрь ойларида қамалганлар орасида ЎзКП МК котиблари С.Болтабоев, И.Худойқулов, А.Цехер ва б., МК бўлим мудирлари М.Шермуҳамедов, М.Усмонов, К.Берегинлар, комсомол раҳбарлари И.Ортиқов, Т.Рисқулов, Ф.Тарасов, халқ комиссарлари А.Исломов, М.Турсунхўжаев, вилоятлар раҳбарлари Д.Ризаев, К.Болтаев, Н.Исроилов, И.Ирисматов ва б. бор эди;
  • 1927 й. бошларида Ўзбекистон зиёлиларининг Самарқандда бўлган 1 - қурултойидан кейин жадид зиёлиларининг ғоявий қарашларини “фош қилиш” васвасалари янада кучайди;
  • 1929 й. 25 ноябридан бу ҳаракат аъзолари сифатида 85 киши ҳибсга олинган. Ўрта Осиё Давлат сиёсий бошқармасининг 1931й. 25 апрелдаги ҳукмига кўра М.Абдурашидхонов, У.Хўжаев, Т.Мусабоев, С.Тиллахонов, Н.Шерахмедовлар отувга, Абдуваҳоб Муродий дастлаб отувга, кейинчалик 10 йил қамоқ жазосига ҳукм қилинди;
  • 1937-39 йилларда ўз ватанига содиқ минглаб зиёлилар, жумладан ёзувчи-шоирлар А.Қодирий (1894-1938) А.Фитрат (1886-1937), Чўлпон (1897-1938), кейинроқ У.Носир (1912-1944) Сталин истибдодининг бегуноҳ қурбонлари бўлдилар. Шу вақт ичида Ўзбекистон 6920 зиёли отиб ташланди, минглаб зиёлилар сургун ва қамоқ зулмини тортди.
  • Aim.Uz

Download 432,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish