Мавзу: Ўзбекистон Республикасининг таълим-тарбия соҳасига оид қонун ҳужжатлари. ( соат) режа


Миллий қонунчиликда бола ҳуқуқларининг меъёрий асослари



Download 223,5 Kb.
bet6/10
Sana23.02.2022
Hajmi223,5 Kb.
#143468
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
1 мавзу Ўзбекистон Республикасининг таълим тарбия соҳасига оид

1.5. Миллий қонунчиликда бола ҳуқуқларининг меъёрий асослари.
Соғлом ва билимли ёш авлод мамлакат бойлиги, миллат равнақини таъминлайдиган мустаҳкам пойдевордир. Шу боис ёш авлод келажаги йўлида алоҳида ва доимий ғамхўрлик кўрсатиш давлатимиз сиёсатининг устувор йўналиши сифатида белгиланган. Мамлакатимизда мустақилликнинг илк кунлариданоқ Ислом Каримов раҳнамолигида ёшларнинг сифатли таълим олиши ва саломатлигини мустаҳкамлаш учун ҳар томонлама қулай шарт-шароит яратишга улкан эътибор қаратилган эди. Истиқлол йилларида ижтимоий-гуманитар соҳада амалга оширилаётган изчил ислоҳотлар жараёнида аҳолини ижтимоий ҳимоя қилиш учун йўналтирилган давлат харажатлари 5 баробар кўпайди, халқимиз турмуш даражаси сезиларли равишда ошди. Бунинг натижасида оналар ўлими 2 баробардан кўпроқ, болалар ўлими 3 баробар камайди (Маърифат газетаси 2011 йил 11 сентябрь). Хусусан, “Болаларни асрайлик” халқаро ташкилоти томонидан тузилган жаҳон рейтингида Ўзбекистон болалар саломатлигини мустаҳкамлаш борасидаги катта ғамхўрлик кўрсатаётган энг илғор етакчи ўн мамлакат қаторидан жой олди. Мамлакатимизда мустақилликнинг дастлабки йиллариданоқ инсон ҳуқуқларига оид халқаро ҳуқуқнинг умумэътироф этилган тамойилларига таяниб, бола ҳуқуқларини ҳимоя қилиш тизимини босқичма-босқич ислоҳ этиш, бола ҳуқуқларига оид халқаро ҳуқуқ нормаларини миллий қонунчиликка имплементация қилиш ва қонунчиликни такомиллаштиришга жиддий эътибор қаратилди. Бу борада вояга етмаганларни моддий ва маънавий жиҳатдан қўллаб-қувватлашни кўзда тутувчи муҳим ислоҳотлар амалга оширилди. Айниқса, “Бола ҳуқуқларининг кафолатлари тўғрисида”ги Қонуннинг амалга киритилгани мамлакатимизда бола ҳуқуқларига оид яхлит, кодификациялашган миллий қонунчилик тизимининг яратилишига ҳуқуқий пойдевор вазифасини ўтади. Ўзбекистонда Бола ҳуқуқлари бўйича 100 дан зиёд қонунлар, Президент фармонлари, Вазирлар Маҳкамаси қарорлари ва бошқа меъёрий-ҳуқуқий ҳужжатлар қабул қилинган. Энг муҳими, мамлакатимизда бола ҳуқуқлари ва манфаатларини ҳимоя қилиш бўйича комплекс ҳуқуқий асослар яратилди.
Айниқса, 2008 йил 8 январда амалга киритилган “Бола ҳуқуқларининг кафолатлари тўғрисида”ги Қонун Ўзбекистонда бола ҳуқуқларига оид биринчи тарихий ҳужжат бўлди. Мазкур Қонуннинг қабул қилиниши, биринчидан, бола ҳуқуқларига оид қонун ҳужжатларининг кодификация қилинишига замин яратишга, иккинчидан, БМТнинг Бола ҳуқуқлари тўғрисидаги конвенциясида белгиланган бола ҳуқуқларини ҳимоя қилишга оид халқаро стандартларга миллий қонунчиликнинг мослигини таъминлашга хизмат қилади. Учинчидан, бола ҳуқуқларини ҳимоя қилиш механизмининг ошкора ва самарали бўлиши учун бола ҳуқуқлари ҳимоя қилинишининг аниқ кафолатларини белгилаб олишга имконият берди. Шунингдек, 2010 йил 30 сентябрда “Вояга етмаганлар ўртасида назоратсизлик ва ҳуқуқбузарликларнинг профилактикаси тўғрисида”ги Қонуннинг амалга киритилиши бола ҳуқуқлари ва манфаатларини ҳимоя қилишнинг ҳуқуқий асосларини янада мустаҳкамлади. Яъни ушбу Қонун воягаьетмаганларнинг назоратсизлигини ва улар ўртасида ҳуқуқбузарликлар келиб чиқишининг олдини олишга қаратилган комплекс ҳуқуқий чора-тадбирлар тизимини белгилаб берди. Мустақиллик йилларида мамлакатимизда болаларни ижтимоий-иқтисодий ва маданий жиҳатдан қўллаб-қувватлаш ҳамда уларга кенг имкониятлар яратишга қаратилган ўта муҳим умуммиллий давлат дастурлари қабул қилинди. Эндиликда улар босқичма-босқич амалга оширилмоқда. Хусусан, “Соғлом авлод” (2000 йил), “Она ва бола” (2001 йил), “Аёллар ва улғаяётган авлод соғлиғини мустаҳкамлаш бўйича қўшимча чора-тадбирлар тўғрисидаги давлат дастурлари (2012 йил), шунингдек, “Ёшлар йили” (2008 йил) ва “Баркамол авлод йили” (2010 йил), “Соғлом бола йили” (2014 йил), “Соғлом она ва бола йили” (2016 йил)га бағишланган давлат дастурлари ва миллий ҳаракат режалари ишлаб чиқилди. Бугунги кунда болалар ва ёшлар масалалари давлат сиёсатининг асосий диққат марказида турганлигини “Ёшларга оил давлат сиёсати тўғрисида”ги (2016йил 15 сентябрь), “Болаларни уларнинг саломатлигига зарар келтирувчи ахборотдан ҳимоя қилиш тўғрисида”ги (2017 йил 9 сентябр) Қонунларнинг қабул қилиниши ҳам яққол кўрсатиб турибди. Бундай муҳим ҳужжатлар юртимизда инсон ҳуқуқлари, шу жумладан, бола ҳуқуқлари ва манфаатларини ҳар томонлама ҳимоя қилиш борасида ўзига хос ҳуқуқий тараққиётга эришилганлигининг ёрқин амалий ифодасидир. Умуман айтганда, бугунги кунда Ўзбекистонда бола ҳуқуқлари ва манфаатларини ҳимоя қилиш бўйича ўзига хос миллий-ҳуқуқий тизим шаклланган бўлиб, айни пайтда мамлакатимиз бу йўлда дадил қадам ташлаётган давлатлардан биридир. Нима учун Ўзбекистонда Бола ҳуқуқларига катта эътибор қаратилади? Буни қуйидагилар билан изоҳлаш мумкин.

Download 223,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish